VAŠINGTON – U tišini od 15 minuta, koja je počela u 11 sati i 52 minuta po lokalnom vremenu, predstavnici srpske dijaspore u Vašingtonu odali su poštu žrtvama rušenja nadstrešnice železničke stanice u Novom Sadu. U isto vreme dok se u Beogradu odvijao veliki protest studenata, glumaca i poljoprivrednika, pedesetak ljudi okupljenih ispred američkog Kongresa na skupu podrške studentima i srednjoškolcima u Srbiji, razvilo je transparente sa „krvavim rukama“ – simbolom protesta, imenima poginulih i porukama podrške učesnicima protesta u matici.
„Ovde sam da dam svoj mali doprinos. Svim srcem sam uz svoje roditelje, brata, narod, porodice žrtava“, kaže Beograđanka Jovana Jelenković, koja živi u Vašingtonu deset godina i radi u službi za ljudske resurse. „Često se ovde osećam da se stvari u Srbiji dešavaju van naše kontrole i da nemamo neki doprinos, tako da nam znači bilo šta što možemo da uradimo da pokažemo da smo uz svoj narod, iako nismo tamo. Ovde smo srećni što možemo da budemo napolju i ne strahujemo šta će da nam se desi ako nešto izgovorimo i želim da se to prenese na moj grad i ljude koje volim“.
„Došli smo pre svega da podržimo mladost Srbije, da podržimo istinu u Srbiji, ono što se dešava i o čemu se vidi u Srbiji i regionu, ali možda ne i u svetu. Moje dete je na ulici, naša deca, naši prijatelji su na ulici, moramo to da podržimo i zato sam ovde“, ističe Đorđe Todorović, politički konsultant, nekadašnji političar i novinar.
Na skupu u Vašingtonu nije bilo govora. Učesnici za Glas Amerike kažu da podržavaju zahteve demonstranata – pre svega utvrđivanje političke odgovornosti za pad nadstrešnice u Novom Sadu, veću transparentnost i objavljivanje kompletne dokumentacije u vezi sa tim događajem, kao i prestanak nasilja nad učesnicima protesta.
„U poseti sam sinu koji živi u Ešburnu, i došli smo ovde da se okupimo i damo podršku studentima i svim ljudima koji misle dobro Srbiji i koji su se danas okupili u Beogradu“, kaže za Glas Amerike Snežana Jarić, pedijatar, koja se prošle godine preselila da živi u Sloveniji, kako kaže „zbog režima u Srbiji“.
Predstavnici srpskih vlasti tvrde da su ispunili zahteve studenata, i da je njihov protest postao ispolitizovan. Jarić ne misli tako. „Naravno da nisu zahtevi ispunjeni. Već smo naučili retoriku predsednika Aleksandra Vučića i laži koje govori na svojim televizijama. Nisu ispunjeni zahtevi i zato smo ovde“.
Članovi dijaspore koji žive u Vašingtonu i susednim državama Virdžiniji i Merilendu, kažu da se o protestima informišu preko svojih prijatelja, rođaka, društvenih mreža i pojedinih medija, ali smatraju da za sada nema dovoljno informacija u američkim medijima. Neki, takođe, nisu zadovoljni načinom na koji je američka administracija do sada reagovala na proteste u Srbiji i nasilje prema demonstrantima. „Videli smo jedno blago saopštenje iz Stejt departmenta, vidimo ambasadora koji je otvara puteve sa predsednikom Srbije. Mislim da je to prilično sramotno“, smatra Đorđe Todorović.
Drugi iz dijaspore svoju ulogu takođe vide u tome da svoje poznanike i kolege informišu o događajima u Srbiji, ali ističu da bi voleli da vide više izveštaja u američkim medijima.
