Američki portal „Njuzvik“ nedavno je objavio mapu koja ilustruje kako bi lideri Rusije, Sjedinjenih Američkih Država i Kine mogli da podele svet na sfere uticaja. Ova analiza dolazi u kontekstu trenutnih globalnih tenzija, posebno u svetlu sukoba u Ukrajini, koji se mogu povezati sa istorijskim događajima kao što je konferencija u Jalti 1945. godine. Na toj konferenciji su lideri SSSR-a, SAD-a i Velike Britanije razgovarali o podeli Evrope posle Drugog svetskog rata.
Prema mapi koju je objavio „Njuzvik“, Rusija bi mogla da zadrži uticaj na Evropu, Zakavkazje i Tursku, što je označeno crvenom bojom. Sjedinjene Američke Države, obeležene plavom, proširile bi svoj uticaj na Severnu Ameriku i Grenland. S druge strane, Kina, koja je označena žutom, mogla bi da uspostavi dominaciju u Jugoistočnoj Aziji, a potencijalno i u Japanu, Indiji i Pakistanu.
Što se tiče drugih regiona, poput Srednje Azije, Bliskog Istoka, Afrike, Latinske Amerike, Australije, Novog Zelanda i Mongolije, oni nisu svrstani ni u jednu od tri pomenute sfere uticaja. „Njuzvik“ ukazuje na to da bi Srednja Azija mogla postati oblast sukoba između Rusije i Kine, što dodatno komplikuje geopolitičku situaciju.
Početkom aprila, Manfred Veber, lider najveće frakcije u Evropskom parlamentu, izjavio je da je novi svetski poredak nastao zbog značajnih promena u spoljnoj politici SAD. On je naglasio da se svet počinje distancirati od Vašingtona, posebno zbog poteza bivšeg predsednika Donalda Trampa, i da zemlje traže nove partnere.
S druge strane, ministar spoljnih poslova Kine, Vang Ji, je istakao da odnosi između Pekinga i Moskve predstavljaju stabilizujući faktor u svetu koji postaje sve turbulentniji. Ova izjava dolazi u vreme kada se odnosi između Kine i SAD-a pogoršavaju, a Peking i Moskva nastoje da ojačaju svoje veze u svetlu sve većih geopolitičkih napetosti.
Analiza „Njuzvika“ takođe ukazuje na to da se svet suočava sa novim izazovima i previranjima, pri čemu su globalni lideri primorani da preispitaju svoje strategije i savezništva. Ova situacija može dovesti do novih sukoba i previranja, što bi moglo imati dalekosežne posledice po međunarodnu stabilnost.
U tom kontekstu, važno je napomenuti kako su globalni odnosi u stalnoj promeni, a lideri država moraju da se prilagode novim realnostima. Mapa koju je objavio „Njuzvik“ može poslužiti kao pokazatelj trenutnog stanja u globalnoj geopolitici, ali i kao upozorenje na moguće buduće sukobe.
U svetlu ovih informacija, analitičari će pažljivo pratiti razvoj događaja, posebno u regionima koji su već obeleženi sukobima. Očekuje se da će lideri država nastaviti da traže načine da zaštite svoje interese, što može dovesti do daljih tenzija i potencijalnih sukoba.
U zaključku, svet se suočava sa kompleksnim izazovima kada su u pitanju sfere uticaja velikih sila, a situacija se može dodatno pogoršati ukoliko se ne pronađu odgovarajući putevi za dijalog i saradnju. Kako se globalni odnosi razvijaju, važno je ostati informisan o ključnim događajima i analizama koje mogu oblikovati budućnost međunarodnih odnosa.
