Apelacioni sud u Norveškoj dozvolio je Andersu Brejviku da ponovo tuži državu zbog navodnih kršenja njegovih prava tokom izdržavanja zatvorske kazne. Brejvik je osuđen na 21 godinu zatvora zbog ubistva 77 ljudi u dva odvojena napada 2011. godine. Okružni sud u Oslu je prvobitno odbacio njegovu tužbu u februaru, ali je Apelacioni sud sada vratio slučaj nižem sudu radi ponovnog razmatranja. Nije poznato kada će se održati novo suđenje po Brejvikovoj tužbi.
Brejvik je podnio tužbu u januaru zbog navodnog kršenja njegovih ljudskih prava zbog zatvorske izolacije i ograničene prepiske. Njegovi advokati tvrde da Norveška krši Evropsku konvenciju o ljudskim pravima. Brejvik je 2011. godine prvo detonirao automobil bombu u blizini premijerove kancelarije u Oslu, zbog čega je poginulo osam ljudi. Zatim se odvezao na ostrvo Utoja i tamo ubio 69 osoba u omladinskom kampu Laburističke partije.
Godine 2012. Brejvik je proglašen krivim za terorizam i osuđen na maksimalnu kaznu u Norveškoj – 21 godinu zatvora, koja se može produžiti na neodređeno vreme.
Jedan od ključnih argumenata Brejvikove tužbe je da je njegova izolacija u zatvoru u suprotnosti sa zabranom mučenja i nehumanog ili ponižavajućeg postupanja, koja je garantovana prema Evropskoj konvenciji o ljudskim pravima. On tvrdi da mu izolacija u zatvoru nanosi patnju i krši njegova osnovna prava.
Norveška država je, sa druge strane, branila njegovu izolaciju i tvrdila da je u interesu sigurnosti i sprečavanja dodatnih zločina. Također su istakli da je Brejvik imao priliku da razgovara sa advokatima i pristupi određenim aktivnostima u zatvoru, što je u skladu sa zakonom.
Apelacioni sud je odlučio da je Brejvikova tužba dovoljno ozbiljna da se ponovo razmotri i vrati nižem sudu na ponovno suđenje. Ovo otvara mogućnost da se Brejviku priznaju određena prava koja smatra da mu pripadaju u skladu sa zakonom i međunarodnim konvencijama.
Ovaj slučaj je izazvao veliku pažnju javnosti u Norveškoj i širom sveta. Brojni ljudi izražavaju različita mišljenja o tome da li osuđeni terorista kao što je Brejvik treba da ima određena prava i kako bi trebalo postupiti u ovakvim situacijama.
Neki smatraju da je važno poštovati ljudska prava svake osobe, bez obzira na prirodu njihovog zločina. Drugi smatraju da su osobe koje su osuđene za teške zločine poput terorizma izgubile pravo na određene privilegije i da je njihova izolacija u zatvoru potrebna radi zaštite društva od potencijalnih opasnosti.
Apelacioni sud će morati pažljivo razmotriti sve argumente i dokaze kako bi doneo odluku o Brejvikovoj tužbi. Ova odluka bi mogla imati šire posledice po tretman osuđenih terorista u Norveškoj i drugim zemljama širom sveta.
Konačna odluka o Brejvikovoj tužbi će imati značajan uticaj na prava osuđenih terorista i pitanja ljudskih prava u Norveškoj i širom sveta. Očekuje se da će javnost pažljivo pratiti razvoj ovog slučaja i da će nova suđenja biti pažljivo analizirana u kontekstu međunarodnih propisa o ljudskim pravima i pravima osuđenih lica.
