Žozep Borelj, visoki predstavnik EU za spoljne poslove i bezbednosnu politiku, nedavno je boravio u Austriji gde se sastao sa austrijskim predsednikom Aleksanderom van der Belenom. Tokom sastanka, razgovarali su o situaciji na Zapadnom Balkanu i proširenju EU. Borelj je istakao važnost podrške Ukrajini protiv ruske agresije, potrebu za uspostavljanje mira na Bliskom istoku, kao i ulaganje u mir, bezbednost i demokratiju na Zapadnom Balkanu.
Van der Belen je zahvalio Borelju na poseti i istakao potrebu za jedinstvenim i snažnim evropskim glasom u svetu. Borelj će nastaviti razgovore sa ministrima spoljnih poslova zemalja Zapadnog Balkana o saradnji u oblasti spoljne i bezbednosne politike, kao i o mogućnostima proširenja EU.
Što se tiče proširenja EU, važno je napomenuti da je Unija do sada proširena sa 27 na 28 zemalja. Poslednja zemlja koja se pridružila EU bila je Hrvatska 2013. godine. Tokom procesa proširenja, zemlje kandidati, poput Srbije, Crne Gore, Severne Makedonije i Albanije, moraju ispunjavati određene uslove kako bi postale članice EU.
Jedan od ključnih kriterijuma za pridruživanje EU su reforme u oblasti vladavine prava, borba protiv korupcije, zaštita ljudskih prava i sloboda, ekonomska stabilnost i konkurentnost, kao i spremnost za sprovođenje pravne tekovine EU. Sve ove oblasti su predmet stalnih evaluacija i pregovora između zemalja kandidata i EU.
Srbija je jedna od zemalja Zapadnog Balkana koja se nalazi u procesu pridruživanja EU. Glavni cilj Srbije je da postane punopravna članica EU i da se integriše u evropske strukture. Tokom pregovora, Srbija je već otvorila 18 pregovaračkih poglavlja od ukupno 35, dok su dva poglavlja privremeno zatvorena. Pregovori su intenzivni i zahtevaju dalje reforme i promene u zemlji kako bi se ispunili europski standardi.
Crna Gora je takođe zemlja kandidat za članstvo u EU. Ona je otvorila pregovore sa EU 2012. godine i do sada je otvorila 33 pregovaračka poglavlja od ukupno 35. Crna Gora je preduzela značajne reforme u oblasti vladavine prava, borbe protiv korupcije, ekonomskog razvoja i zaštite životne sredine kako bi se približila evropskim standardima.
Severna Makedonija je prošle godine postala zvanični kandidat za članstvo u EU i takođe vodi pregovore sa Unijom. Kao deo procesa pridruživanja, Severna Makedonija se obavezala na sprovođenje reformi u oblasti vladavine prava, slobode medija, borbe protiv korupcije i ekonomskog razvoja. Trenutno je otvoreno 20 pregovaračkih poglavlja, a očekuje se dalji napredak u pregovorima u narednom periodu.
Albanija je takođe zemlja kandidat za članstvo u EU i vodi pregovore sa Unijom. Glavne oblasti reformi u kojima Albanija mora napredovati su vladavina prava, borba protiv korupcije, sloboda medija i ekonomski razvoj. Do sada je otvoreno 16 pregovaračkih poglavlja iz ukupno 35, a Albanija se trudi da ispuni sve uslove za pridruživanje EU.
Proces proširenja EU na Zapadni Balkan je složen i zahteva punu posvećenost svih učesnika. Zemlje kandidati moraju preduzeti odlučne korake ka reformama kako bi postale deo evropske porodice. EU, sa svoje strane, pruža podršku u vidu finansijske pomoći, ekonomske saradnje i znanja kako bi zemlje kandidati bile spremne za članstvo u Uniji.
Ulaganje u proširenje EU na Zapadni Balkan je važno ne samo za same zemlje kandidate, već i za stabilnost i prosperitet cele regiona. Integracija u evropske strukture omogućava bolju ekonomsku perspektivu, veću sigurnost i stabilnost, kao i pristup različitim fondovima i programima Unije. Na taj način, proširenje EU na Zapadni Balkan donosi koristi kako za zemlje kandidate, tako i za samu EU i čitavu evropsku zajednicu.
