Dobru, ljutu srpsku šljivovicu UNESCO je stavio na svoju listu kulturnog nematerijalnog nasleđa, ali nije to jedina voćna rakija iz naše zemlje koja uživa međunarodnu slavu. Viljamovka, rakija koja se pravi od kruške iste imenom, takođe se može pohvaliti svojim statusom među najcenjenijim žestokim pićima, rame uz rame sa meksičkom tekilom i škotskim viskijem. Ova rakija je rezultat pažljivog uzgoja kruške, koja je osnova njenog kvaliteta.
Borko Karadžić iz dragačevskog sela Goračići uzgaja viljamovku na svom imanju koje se prostire na šest i po hektara. Na njegovim parcelama nalazi se oko 5.000 stabala kruške, koja su spremna za cvetanje. Karadžić ističe važnost održavanja voćnjaka kao i pažljive brige o svakom stablu, koje poredi sa negom deteta. Prema njegovim rečima, da bi viljamovka svake godine davala dobar rod, potrebno je redovno negovanje i praćenje stanja voćnjaka. „Na viljamovci treba voditi računa i o rodu, ali i o voćnjaku, da se održava u kondiciji. Ako ne vodimo računa, može doći do toga da rod ne bude adekvatan sledeće sezone“, objašnjava Karadžić.
Ovaj domaćin se godinama bavi proizvodnjom rakije koja je stekla veliku popularnost. Pre nego što je viljamovka dobila međunarodno priznanje, Srbi su je odavno prepoznali kao jedno od svojih omiljenih i najboljih pića. Međutim, proces proizvodnje rakije od viljamovke nije jednostavan i zahteva vreme.
Viljamovka se proizvodi tako što rakija odležava najmanje tri godine pre nego što dospe do potrošača na svetskom tržištu. Borko ističe da iz njegovog podruma rakija nikada nije izašla mlađa od tri godine. „Obišla je sve kontinente, nema države gde se ne pije, a to potvrđuje i velika potražnja na domaćem i stranom tržištu“, dodaje on. Ova dugotrajna proizvodnja doprinosi njenom jedinstvenom ukusu i karakteru, zbog čega je viljamovka postala simbol kvaliteta i tradicije.
Uloga viljamovke u srpskoj kulturi i tradiciji ne može se preceniti. Ova rakija ne samo da je popularna među lokalnim potrošačima, već se i izvozi širom sveta, gde se sve više prepoznaje kao visokokvalitetno piće. S obzirom na to da je viljamovka stavljena na UNESCO-ovu listu, njen značaj nadilazi granice Srbije, a njena reputacija nastavlja da raste.
Borko Karadžić smatra da je važno očuvanje tradicije proizvodnje viljamovke, kao i edukacija mladih generacija o značaju ovog pića. On naglašava da se mora očuvati autentičnost i kvalitet proizvoda, kako bi viljamovka zadržala svoj status na svetskoj sceni. „Moramo prenositi znanje i iskustvo na mlađe, kako bi se tradicija proizvodnje viljamovke nastavila i u budućnosti“, zaključuje Karadžić.
Na kraju, viljamovka nije samo piće, već i simbol srpske tradicije i kulture, koji povezuje ljude i stvara posebne trenutke. Kroz pažljivo negovanje kruške i tradicionalne metode proizvodnje, kao i uz poštovanje prema prirodi, viljamovka ostaje ponos srpske gastronomije i kulturnog nasleđa. Njena popularnost na svetskom tržištu je dokaz da su autentičnost i kvalitet uvek na ceni, a viljamovka će i dalje biti omiljeno piće za sve one koji traže jedinstveno iskustvo.
