U poslednje vreme, u Nemačkoj se sve više raspravlja o mogućem „rušenju sanitarnog kordona“ prema stranci Alternativa za Nemačku (AfD), što je izazvalo pažnju političkih analitičara i javnosti. Iz Bundestaga, posebno iz redova Hrišćansko-demokratske unije (CDU), dolaze glasovi koji ukazuju na promene u stavu prema AfD-u. Iako postoje značajne ideološke razlike koje otežavaju dublju saradnju, pragmatični razlozi čine da se ove promene čine mogućim.
Filip Gašpar, analitičar, ukazuje na to da se glasovi za ravnopravan tretman AfD-a sve više čuju unutar CDU-a, posebno od istaknutih ličnosti kao što su Kensa Špan, Matijas Midelberg i Johan Vadepul. Prema Gašparu, razlozi za ovu promenu su pragmatične prirode; isključivanje AfD-a iz parlamentarnih funkcija, poput predsedavanja odborima, pojačava njihov narativ žrtve i time povećava njihovu podršku. „CDU shvata da se AfD može efikasnije suzbiti kroz sadržajnu politiku, a ne putem proceduralnog marginalizovanja“, naglašava Gašpar.
S obzirom na pritisak birača, posebno u istočnim delovima Nemačke gde AfD beleži dobre rezultate, očekuje se dalji pomak u stavu CDU-a prema ovoj stranci. Gašpar predviđa postepeno približavanje između CDU-a i AfD-a, ali ističe da je formalna koalicija u bližoj budućnosti malo verovatna, s obzirom na to da lider CDU-a, Fridrih Merc, odbija saradnju naglašavajući ideološke razlike između stranaka.
U kontekstu rastuće podrške AfD-u, koja trenutno iznosi oko 25% prema anketama, Gašpar smatra da bi AfD mogao postati alternativa za glasače CDU-a. „Ukoliko se ovaj trend nastavi, AfD će postati nezaobilazan faktor i jači koalicioni partner, posebno ako CDU ne uspe da zadovolji birače kroz postojeće koalicije“, dodaje Gašpar.
Iako je Alis Vajdel, političarka iz AfD-a, pokazala spremnost za pregovore, CDU ostaje oprezan, ograničavajući saradnju na pojedinačna pitanja. Gašpar naglašava kako „sanitarni kordon“ prema AfD-u slabi, ali nije potpuno nestao. Prema anketi „ZDF-Politbarometra“, 66% ispitanika podržava izbegavanje saradnje s AfD-om, dok 31% favorizuje pragmatičniji pristup.
Jedan od primera uspešne saradnje između CDU-a i AfD-a može se videti u Tiringiji, gde je AfD osvojio gotovo trećinu glasova. Gašpar ističe da su zajednička glasanja CDU-a i AfD-a za kandidate Ustavnog suda pokazala da je saradnja moguća na lokalnom nivou, dok je u Bundestagu verovatna u vezi sa specifičnim pitanjima, kao što je migraciona politika.
Društvo se suočava sa otporom SPD-a i Zelenih, koji AfD vide kao pretnju demokratiji. Gašpar dodaje da politički mejnstrim u Nemačkoj ne doživljava AfD kao legitimnog igrača, ali se situacija menja, s obzirom na njegovu trenutnu popularnost.
Dušan Dostanić iz Instituta za političke studije smatra da je CDU „toliko socijaldemokratizovana“ da se može smatrati jednom od stranaka levice. On ukazuje na ideološke razlike između CDU-a i AfD-a, ističući kako su razlike u spoljnopolitičkim i unutrašnjim stavovima duboke. Dostanić smatra da trenutna dešavanja predstavljaju korak ka deeskalaciji odnosa između CDU-a i AfD-a, naglašavajući potrebu za relaksiranijim pristupom prema stranci koja predstavlja značajan deo biračkog tela.
U zaključku, status Alternative za Nemačku u nemačkom političkom mejnstrimu zavisi od sposobnosti CDU-a i drugih stranaka da odgovore na zahteve birača koji trenutno podržavaju AfD. S obzirom na rastuću podršku AfD-u i promene u stavovima unutar CDU-a, situacija u Nemačkoj bi mogla postati još složenija u narednim mesecima.
