Posle pet i po godina, konačno sam dobio pasoš u Srbiji, presrećan sam, kaže za Euronews Srbija Karoh Pištevan, druga izbeglica koja je dobila ovu putnu ispravu u našoj zemlji. Pre njega srpski pasoš otišao je u ruke jednog Kazahstanca. Putnu ispravu u Srbiji dobio je i jedan Avganistanac. „Ovaj pasoš mi znači mnogo, presrećan sam. Otvorio mi je vrata širom sveta. Konačno mogu da vidim majku posle devet godina. Ona živi u Iraku, ali bi mogla da dođe u Iran kod mog brata, pa da se tamo nađemo i konačno vidimo… Posle toga bih voleo da idem u Bosnu i Hercegovinu, pa da obiđem Zagreb i odem na Ada Bojanu u Crnoj Gori“, kaže Pištevan koji u Srbiji živi već sedam godina i radi kao kulturni medijator u Centru za kriznu politiku i reagovanje.

Volontira, dodaje, i u jednom kulturnom centru u Beogradu. Život u Srbiji opisuje kao sjajan, te navodi da bolje od ovoga nije mogao da očekuje. „Nisam mogao da pomislim da će ovoliko da mi bude dobar život u Srbiji. Ovde sam okružen sa mnogo dobrih ljudi i ne mogu nijednu lošu stvar da kažem“, kaže Pištevan, koji je presrećan što više neće odgovarati odrično kada ga prijatelji pozovu da sa njima ide na more.

Inače, vlasti Srbije za sada su izdale tri pasoša za izbeglice u Srbiji. Prvi pasoš je dodeljen nakon 16 godina funkcionisanja azilnog sistema u Srbiji i to krajem marta. Iako je ovo veliki korak u integraciji onih koji su napustili svoju zemlju i odlučili da ostanu u Srbiji, sagovornici Euronews Srbija poručuju da je još dosta toga neophodno da se uradi da im se olakša život u našoj državi. Među prvim narednim korakom je mogućnost izdavanja biometrijske lične karte izbeglici koji je dobio azil ili je u postupku azila.

„Uzimajući u obzir da stranci kojima je odobren azil (utočište i supsidijarna zaštita) borave na teritoriji Srbije, u narednom periodu, očekuje se da i oni ostvare ova zakonska prava, odnosno zatraže izdavanje putne isprave za izbeglice“, naveli su pre nekoliko dana iz Ministarstva unutrašnjih poslova za Euronews Srbija i naveli da su izdate tri putne isprave. Dodaju da izdavanje putnih isprava za izbeglice u Republici Srbiji, u skladu sa Konvencijom o izbeglicama iz 1951. godine, predstavlja veliki korak za Ministarstvo unutrašnjih poslova i Republiku Srbiju. Kako su dodali, stranci kojima je odobren azil, pravo na boravak i zaštitu u Srbiji, u skladu sa Zakonom o azilu i privremenoj zaštiti i Pravilnikom o izgledu i sadržini obrasca putne isprave za izbeglice, od 1. februara 2024. godine mogu podneti zahtev za izdavanje putne isprave za izbeglice.

„Zakonom o azilu i privremenoj zaštiti propisano je izdavanje putne isprave za izbeglice na biometrijskom obrascu, čime se pored zaštite ljudskih prava, omogućava sloboda kretanja ovoj kategoriji lica“, navode iz MUP.

Đurović: Pozitivni koraci, ali treba još raditi Izvršni direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila, Radoš Đurović, govoreći o nedano usvojenom Pravilniku o izgledu i sadržini obrasca putne isprave za izbeglice, kaže za Euronews Srbija da je ovo značajan trenutak i da su napravljeni značajni koraci unapred, jer se menja praksa i stvaraju se uslovi da u budućnosti koji dobiju zaštitu mogu da se nadaju jednom pristojnom ljudskom tretmanu.

MUP „Ovo su sve jako pozitivni koraci. Ovaj sistem zaštite sad nije obesmislen, nego je to sistem koji ima nekakvu završnicu. Ako dobijete azil, pa onda imate ličnu kartu, pa imate i putnu ispravu, to je sve nešto što i u drugim zemljama, koje poštuju konvenciju o statusu izbeglica, je nešto normalno i postoje otkada su ti sistemi nastali. Ovde se tek sada vidi namera države da ispoštuje i da se pridržava onoga što se obavezala kroz konvenciju o statusu izbeglica i sopstveni Ustav – da svaka izbeglica ima pravo da ostane ovde. Znači ovo su mere koje ovaploćuju, koje omogućavaju da zaštita zaista i zaživi ovde“, navodi Đurović.

Plavi pasoš Sa donetim Pravilnikom o izgledu i sadržini obrasca putne isprave za izbeglice u novembru 2023. godine, Srbija je predvidela izgled putne isprave za lica koja su dobila azil u Srbiji. Isti pravilnik je donet 24.11.2023. godine, a počeo da se primenjuje od 1. februara 2024. godine.

Srpski pasoši za izbeglice su plave boje, u drugom pogledu se na prvi pogled ne razlikuju od pasoša za srpske građane. Izbeglički pasoš kao putna isprava međutim ne podrazumeva i srpsko državljanstvo, već se licima kojima je Srbija dala utočište, tj. pružila im svoju zaštitu i boravak na našoj teritoriji, omogućava da putuju van Srbije ako za to postoji potreba. Na pitanje zašto je bilo potrebno 16 godina da se izda prva putna isprava izbeglici i da li se u narednom periodu može očekivati da dobiju i biometrijske lične karte, Anđela Šemić, savetnica za zagovaranje iz Centra za istraživanje i razvoj društva IDEAS, odgovara:

„Problem nije bio u tome što je ovo pravo izostajalo – ono je propisano zakonom još 2008. godine. Problem je bio nedostatak podzakonskog akta koji je trebalo usvojiti, a koji dalje određuje izdavanje ovih dokumenata. Pravilnik godinama nije bio usvojen i na taj način ograničavana je sloboda kretanja izbeglicama“.

Objasnila je i da je problem neizdavanja putne isprave sa kojim su se do ove godine suočavale sve izbeglice u Srbiji bio predmet i presude koju je doneo Evropski sud za ljudska prava.

„U slučaju S.E. protiv Srbije, sud je utvrdio da je neizdavanje putne isprave ograničilo slobodu kretanja podnosiocu predstavke. Takođe sud je pozvao državu da preuzme sve potrebne mere kako bi ispunila obaveze koje se nalaze u domaćim i međunarodnim standardima. Presuda je doneta u julu prošle godine i već u novembru Pravilnik je usvojen“, podvukla je sagovonica Euronews Srbija.

Dodala je ida je procedura izdavanja putne isprave zaista protekla bez problema, kao i da je Ministarstvo unutrašnjih poslova „pokazalo izuzetnu efikasnost i sve je završeno za manje od nedelju dana“.

„Zaista se nadamo da će se takva praksa nastaviti i u narednom periodu i da će se možda posle dugo godina na slične načine rešiti i drugi problemi, poput nedostatka biometrijskih ličnih karata za izbeglice“, rekla je ona.

Nalepnicu zamenila biometrijska dozvola Iz Ministarstva unutrašnjih poslova naveli su i da je u cilju daljeg usklađivanja propisa Repubike Srbije sa propisima Evropske unije, prošle godine usvojen Zakon o izmenama i dopunama Zakona o strancima kojim je, kako dodaju, stranim državljanima omogućeno da u jedinstvenom postupku pred jednim državnim organom, MUP, ostvare istovremeno pravo na boravak i rad u Republici Srbiji, nakon čega se ukoliko su ispunjeni zakonski uslovi, izdaje jedinstvena dozvola za boravak i rad.

„Na osnovu navedenog Zakona jedinstvena dozvola se izdaje u obliku kartice na obrascu na kojem su personalizovani podaci o vrsti dozvole (biometrijska dozvola). Ovim dokumentom zamenjena je dosadašnja nalepnica privremenog boravka koja se utiskivala u putnu ispravu stranaca… Lična karta za stranca izdaje se strancu kome je odobreno stalno nastanjenje u Republici Srbiji. U pitanju je, takođe, biometrijski dokument“, poručuju iz MUP.

Govoreći o ovim izmenama, Đurović kaže da je njima predviđeno i da izbeglice nakon što dobiju azil u Srbiji, pa posle tri godine stalno nastanjenje, mogu da dobiju biometrijsku ličnu kartu.

„To je sada jako mali broj ljudi, ali i to je napredak u odnosu na šta je bilo do sada. Ljudi nisu mogli da dobiju ni stalno nastanjenje, niti da imaju biometrijsku ličnu kartu… To je otvoren tek mali put, a bilo bi dobro i da ljudi koji su u postupku dobijanja azila mogu da imaju biometrijska dokumenta“, naglašava Đurović koji kaže da izbeglice koji dođu imaju kartonske lične karte.

„I sada zamislite da ljudi koji imaju plastificiranu, kartonsku ličnu kartu treba da ostvaraju neko pravo na zdravstvenu zaštitu, na obrazovanje, na neku drugu uslugu… Prosto institucije na lokalu kada vide takve isprave, oni ne veruju da su to originalni dokumenti i to je često veliki problem na terenu da ljudi dođu do prava koja im zakon garantuje“, rekao je Đurović.

Kaže i da je ovo samo početak, jer se izmene zakona ne odnose na one ljude koji su u postupku dobijanja azila.