Željka Cvijanović, predsedavajuća Predsedništva Bosne i Hercegovine, planira posetu Sjedinjenim Američkim Državama u maju. Prema informacijama dobijenim od Euronews BiH, ona je dobila vizu za ulazak u SAD, uprkos tome što se nalazi pod američkim sankcijama već skoro dve godine.
Tokom svoje posete, Cvijanovićeva će boraviti u Njujorku, gde će učestvovati na prolećnoj sesiji Parlamentarne skupštine NATO-a koja će se održati u Dejtonu, saveznoj državi Ohio, od 22. do 26. maja. Tema sesije biće „Dejtonski dijalog: razgovori o miru i bezbednosti na Balkanu“, a planirane su dvodnevne diskusije o Dejtonskom sporazumu i postdejtonskoj Bosni i Hercegovini.
Jedan od panela na ovoj sesiji nosi radni naziv „Sledeći koraci nakon Dejtona? Do ustavne reforme u Bosni i Hercegovini.“ Ova tema je posebno važna s obzirom na trenutne političke tenzije u zemlji i potrebu za reformama koje bi mogle unaprediti politički sistem i stabilnost u regionu.
Željka Cvijanović je na listi sankcionisanih osoba Kancelarije za kontrolu imovine stranaca (OFAC) američkog Ministarstva finansija od jula 2023. godine. U ovom potezu, sankcionisani su i neki drugi visokopozicionirani zvaničnici iz Republike Srpske, uključujući predsednika Narodne skupštine Republike Srpske Nenada Stevandića, premijera Radovana Viškovića i ministra pravde Miloša Bukejlovića. Ove sankcije su deo američkih napora da se utiče na političko ponašanje i aktivnosti pojedinaca koji se smatraju odgovornim za destabilizaciju regiona.
Dejtonski sporazum, koji je parafiran 21. novembra 1995. godine u Dejtonu, a formalno potpisan 14. decembra iste godine u Parizu, okončao je rat u Bosni i Hercegovini. Ovaj sporazum je od suštinskog značaja za mir i stabilnost u regionu, ali se u poslednje vreme sve više raspravlja o njegovim aspektima i potrebama za reformom.
S obzirom na trenutnu situaciju u Bosni i Hercegovini i u regionu, poseta Željke Cvijanović Sjedinjenim Američkim Državama može imati značajan uticaj na buduće političke događaje. Učešće na NATO sesiji predstavlja priliku da se razmene mišljenja o važnim pitanjima bezbednosti i saradnje u regionu.
Iako je pod sankcijama, njen odlazak u SAD može se interpretirati kao znak mogućih promena u politici i njenom pristupu međunarodnoj zajednici. Očekuje se da će tokom diskusija u Dejtonu doći do razmatranja ključnih pitanja vezanih za stabilnost i sigurnost Balkana, kao i o mogućim rešenjima za postojeće probleme.
Politička situacija u Bosni i Hercegovini ostaje složena i izazovna, a mnogi analitičari smatraju da je dijalog sa međunarodnom zajednicom neophodan za prevazilaženje trenutnih prepreka. U tom smislu, prisustvo visokih zvaničnika kao što je Cvijanovićeva na međunarodnim skupovima može doprineti boljem razumevanju između različitih strana i potencijalno otvoriti vrata za nove inicijative i reforme.
U konačnici, poseta Željke Cvijanović Sjedinjenim Američkim Državama može se posmatrati kao važan korak ka jačanju veza između Bosne i Hercegovine i međunarodne zajednice, ali i kao prilika da se razjasne stavovi i očekivanja u vezi sa budućnošću postdejtonske Bosne i Hercegovine. U svetlu svih ovih informacija, ostaje da se vidi kako će se razvijati situacija nakon njenog povratka iz SAD-a i kakav će uticaj imati na unutrašnju politiku zemlje.
