Kosovska vlada usvojila je Strategiju o tranzicionoj pravdi koja ima za cilj rešavanje krivičnih dela teških kršenja ljudskih prava i međunarodnog humanitarnog prava za period od 1989. do 2000. godine. Međutim, kritičari tvrde da strategija ne obuhvata sve žrtve oružanog sukoba na Kosovu, što može otežati put ka pomirenju.

Radna grupa za izradu strategije o tranzicionoj pravdi na Kosovu, formirana je 2021. godine, održala je 22 sastanka sa predstavnicima većinskog naroda i samo osam sa Srbima i ostalima. Ministarka pravde Kosova, Aljbuljena Hadžiu, navodi da je cilj ove strategije suočavanje sa prošlošću i podrška žrtvama.

Međutim, članovi radne grupe iz srpske zajednice prigovaraju da dokument favorizira albanske žrtve, dok se ne pominju druge etničke zajednice. Kritike se također odnose na to što je u strategiju uvršteno navodno jednonacionalno trovanje iz devedestih godina, koje nikada nije dokazano.

Jovana Radosavljević iz Nove društvene inicijative smatra da strategija nije inkluzivna i ne obuhvata sve žrtve na Kosovu. Dušan Radaković iz Centra za zastupanje demokratskog kulture također kritikuje strategiju kao monoetničnu i nepravednu prema svim nacijama.

Međunarodne organizacije poput UNMIK-a, Agencije za razvoj UN-a i OEBS-a nisu učestvovale u pisanju ili finansiranju strategije, ali su davale komentare koji se fokusiraju na poštovanje ljudskih prava i pomirenje bez obzira na nacionalnost žrtava. EU u Prištini nije pružila informacije o učešću u izradi strategije ili finansiranju njene implementacije.

Kosovska vlada je zatražila oko 15 miliona evra od međunarodne zajednice za sprovođenje strategije, uključujući finansiranje Instituta za ratne zločine i izgradnju spomenika i muzeja zločina na Kosovu. Kritičari tvrde da strategija treba da se fokusira na pravo na istinu, pravdu i reparaciju za sve žrtve, bez obzira na etničku pripadnost.