Novo istraživanje sa Univerziteta Nevade (UNLV) u Las Vegasu otkrilo je zabrinjavajuće informacije o povezanosti dijabetesa tipa 2 i kognitivnih funkcija. Naime, istraživači su utvrdili da dijabetes tipa 2 može značajno da utiče na memoriju i druge kognitivne sposobnosti, što može dovesti do promena u mozgu sličnih onima koje se javljaju u ranim fazama Alchajmerove bolesti. Ovi nalazi su objavljeni u izveštaju koji je prenela agencija Foks njuz.
Istraživački tim, predvođen profesorom psihologije Džejmsom Himanom, proučavao je aktivnost mozga i ponašanje glodara kako bi istražio efekte visokih nivoa šećera u krvi. Otkrili su da povišen nivo šećera može „preoblikovati“ mozak na načine koji su slični promenama u ranim fazama Alchajmerove bolesti. Ovo istraživanje otvara vrata za dalja proučavanja i može pomoći naučnicima da razviju nove dijagnostičke metode ili tretmane za obolele od dijabetesa i Alchajmerove bolesti.
Dijabetes tipa 2 je hronična bolest koja se javlja kada telo ne može da proizvodi dovoljno insulina ili ne može da iskoristi insulin na pravi način. Ova bolest je povezana s različitim zdravstvenim komplikacijama, uključujući srčane bolesti, probleme sa vidom i oštećenje nerava. Međutim, nova saznanja sugerišu da potencijalno može uticati i na mentalno zdravlje, što dodatno naglašava potrebu za sveobuhvatnim pristupom u lečenju i upravljanju ovom bolešću.
Prema izveštaju Svetske zdravstvene organizacije (SZO), broj obolelih od dijabetesa tipa 2 raste širom sveta. Godine 2019. procenjeno je da je više od 463 miliona ljudi bilo obolelo od ove bolesti. Očekuje se da će se taj broj povećati na više od 700 miliona do 2045. godine. Ovaj trend je zabrinjavajući, jer pored fizičkih posledica, dijabetes može imati i ozbiljne kognitivne posledice.
Zanimljivo je da su istraživači na UNLV-u otkrili da dijabetes može uzrokovati promene u mozgu koje su slične onima u ranim fazama Alchajmerove bolesti. Ove promene mogu uključivati oštećenje neuronskih veza i smanjenje kapaciteta za učenje i pamćenje. U istraživanju su korišćeni modeli glodara, što omogućava naučnicima da bolje razumeju mehanizme koji su u osnovi ovih promena.
Profesor Himan je izjavio da je potrebno više istraživanja kako bi se dodatno istražila ova veza između dijabetesa tipa 2 i kognitivnih funkcija. On je naglasio da bi ovi nalazi mogli pomoći u razvoju novih dijagnostičkih alata koji bi omogućili raniju detekciju kognitivnih problema kod pacijenata sa dijabetesom, što bi moglo poboljšati kvalitet njihovog života.
Osim toga, istraživanje takođe naglašava značaj prevencije dijabetesa tipa 2. Promene u ishrani, povećanje fizičke aktivnosti i održavanje zdrave telesne težine mogu značajno smanjiti rizik od razvoja ove bolesti. Edukacija i svest o rizicima povezanim sa dijabetesom i njegovim potencijalnim uticajem na mentalno zdravlje su ključni za smanjenje broja obolelih i poboljšanje opšteg zdravlja populacije.
U zaključku, nova saznanja o dijabetesu tipa 2 i njegovom uticaju na kognitivne funkcije otvaraju nova pitanja i izazove za istraživače i zdravstvene radnike. Ova istraživanja ne samo da naglašavaju potrebu za boljim razumevanjem dijabetesa, već i za sveobuhvatnim pristupom u lečenju i prevenciji bolesti. U svetu gde broj obolelih od dijabetesa nastavlja da raste, važno je usmeriti pažnju na sve aspekte zdravlja, uključujući mentalno zdravlje, kako bi se poboljšala kvaliteta života obolelih.
