Dolazak domaćeg voća i povrća na tržište donosi olakšanje za građane

Dolazak domaćeg voća i povrća na tržište donosi olakšanje za građane, jer se očekuje da će to rasteretiti njihov standard, koji je najviše pogođen visokim troškovima hrane. Pad cena proizvođača i usporavanje rasta maloprodajnih cena hrane imaju značajan uticaj na smanjenje inflacije. Stručnjaci ističu da bi efikasnija prerada hrane i snižavanje trgovačkih marži dodatno doprinelo poboljšanju situacije.

Više od trećine potrošačke korpe se puni hranom, pa je cena hrane direktno povezana sa životnim standardom i inflacijom, koja je prošlog meseca iznosila pet odsto. Iako je inflacija u Srbiji i dalje dvostruko veća nego u evrozoni, prošli meseci su pokazali pad cena hrane na međugodišnjem nivou, što je izuzetno dobar rezultat.

Stručnjaci kažu da su cene hrane doprinele sa gotovo dve trećine smanjenju ukupne inflacije i očekuju da će se taj trend nastaviti. Za mart mesec, ukupna inflacija je iznosila pet odsto, dok su cene hrane rasle za 2,9 posto. Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije navodi da je, pored toga, i rast cena sezonskog povrća niži nego prethodnih godina zbog stabilizacije tržišta hrane.

Sa pojavom domaćeg voća i povrća, cene uvoznih plodova su se smanjile od 30 do 50 procenata, što je kratkoročna finansijska injekcija. Međutim, stručnjaci ističu da za dugoročnu korist po život građana i razvoj privrede, neophodno je ulagati u efikasniju preradu hrane. Prof. dr Zoran Rajić sa Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu naglašava da je organizovanost domaće prehrambene industrije loša, a iskorišćenost kapaciteta mala, što utiče na visoke cene finalnih proizvoda.

Kako bi cene hrane bile niže za potrošače, stručnjaci ističu da su potrebne niže trgovačke marže. Prof. dr Tatjana Brankov, predsednica Društva agrarnih ekonomista Srbije, navodi da su bruto marže za supermarkete u Srbiji u rasponu od 21 do 31 posto, dok markap – nadogradnja na nabavne troškove, iznosi čak 44 posto kod najzastupljenijeg hipermarketa. Sa prosekom od 22,5 procenata u EU, Srbija ima prostora za smanjenje trgovačkih marži kako bi se cena hrane snizila.

Stručnjaci očekuju rodnu godinu, ali upozoravaju da najveću zaradu od izvoza hrane ostvarujemo sa primarnim poljoprivrednim proizvodima koji imaju najnižu dodatu vrednost. Kako bi se efikasnije iskoristili resursi i omogućio ekonomski razvoj, potrebno je ulagati u razvoj prerade hrane i povećanje dodate vrednosti proizvoda.

U zaključku, dolazak domaćeg voća i povrća na tržište donosi olakšanje za građane u pogledu smanjenja troškova hrane. Efikasnija prerada, niže trgovačke marže i ulaganje u dodatu vrednost proizvoda mogu dalje doprineti smanjenju inflacije i poboljšanju životnog standarda građana.