Domovinski pokret, desno orijentisana stranka koja je deo vladajuće koalicije sa Hrvatskom demokratskom zajednicom (HDZ), pozvao je građane Hrvatske na bojkot trgovina u petak, 24. januara. Ova inicijativa dolazi kao reakcija na visoke cene hrane koje su u poslednje vreme postale tema rasprava među potrošačima. U saopštenju se naglašava da Domovinski pokret poziva sve svoje članove i simpatizere da se pridruže ovoj građanskoj inicijativi.
Ministar privrede, Ante Šušnjar iz Domovinskog pokreta, ranije je apelovao na građane da preuzmu odgovornost i sankcionišu trgovce koji neopravdano podižu cene. On je istakao da je odgovorno ponašanje potrošača ključno za regulisanje tržišta i kontrolu cena. Šušnjar je upozorio da će, dok god potrošnja bude nekontrolisana, trgovci nastaviti sa neodgovornim ponašanjem, što će dovesti do daljeg rasta cena.
Ovaj poziv na bojkot dolazi nakon što su građani pokrenuli inicijativu protiv nesrazmerno visokih cena hrane. Domovinski pokret je naglasio da je cilj ovog bojkota da se trgovcima pošalje jasna poruka da potrošači imaju moć da utiču na cene. U saopštenju se navodi da bi čak i ako samo 10% građana učestvovalo u bojkotu, trgovci bi pretrpeli značajan gubitak.
Ova situacija u Hrvatskoj nije jedinstvena, s obzirom na to da se visoke cene hrane i životnih namirnica beleže i u drugim zemljama. U poslednje vreme, inflacija je postala globalni problem, a potrošači se suočavaju sa povećanjem cena osnovnih životnih namirnica. U skladu s tim, mnoge zemlje su svedoci sličnih inicijativa kao što je ova u Hrvatskoj, gde se građani organizuju kako bi se suprotstavili rastućim troškovima života.
Takođe, važno je napomenuti da su ovakvi pozivi na bojkot često deo šireg društvenog pokreta, gde se građani okupljaju kako bi ukazali na probleme sa kojima se suočavaju. Aktivizam potrošača može imati značajan uticaj na tržišne prakse, a trgovci često reaguju na takve pritiske kako bi sačuvali svoje klijente i reputaciju.
U Hrvatskoj, visoke cene hrane postale su posebno osetljiva tema, s obzirom na to da se mnogi građani bore da sastave kraj s krajem. Ova situacija je dodatno pogoršana ekonomskim posledicama pandemije COVID-19, koja je uticala na mnoge aspekte života, uključujući i pristup osnovnim potrebama. Mnogi građani osećaju frustraciju zbog toga što se cene hrane neprestano povećavaju, dok se njihovi prihodi ne povećavaju u istom ritmu.
Protesti i bojkotovi često su posledica osećaja nemoći među građanima, koji žele da se njihovi glasovi čuju. Ova vrsta aktivizma može biti efikasna jer šalje jasnu poruku vlastima i trgovcima da su potrošači nezadovoljni trenutnom situacijom. Ponekad, ovakvi protesti dovode do promena u politikama ili praksama trgovina, što može doneti olakšanje potrošačima.
U zaključku, poziv na bojkot trgovina u Hrvatskoj od strane Domovinskog pokreta odražava širu zabrinutost potrošača zbog visokih cena hrane. Ova inicijativa je deo nastojanja da se potrošači okupe i utiču na tržišne prakse, dok istovremeno naglašava važnost odgovornosti potrošača u regulisanju tržišta. U svetlu globalnih ekonomskih izazova, ovakvi pozivi postaju sve učestaliji, a građani traže načine da se suprotstave rastućim troškovima života.
