Dok odrastaju, deca često doživljavaju razočaranja zbog reči ili postupaka svojih roditelja. Neka od tih razočaranja s vremenom blede, ali postoje dve stvari koje se najčešće ne zaboravljaju i ne opraštaju – prekršena obećanja i nepoštovanje njihovih emocija i ličnosti. Iako deca kasnije mogu razumeti razloge zbog kojih su se te stvari desile, emotivne posledice često ostaju zauvek.
Roditelji često daju obećanja kako bi umirili dete ili mu pružili nadu. Ovo može uključivati rečenice poput „Sutra ćemo ići u park“, „Za vikend ćemo kupiti onu igračku“, ili „Biću tu kad se završi predstava“. Međutim, kada ta obećanja nisu ispunjena, dete počinje da gradi unutrašnji osećaj nesigurnosti i nepouzdanosti. Odrasli često traže opravdanja za svoja neispunjena obećanja, kao što su posao, umor ili zaborav, ali dete to ne razume. Ono samo zna da nešto na šta je očekivalo s oduševljenjem nije ispunjeno. Što je najvažnije, dete ne zaboravlja.
Ova prekršena obećanja mogu ostaviti tihu tugu i osećaj da nije dovoljno važno da bi se obećanje ispunilo. Godinama mogu nositi osećaj razočaranja, a taj osećaj može oblikovati njihov pogled na svet i međuljudske odnose. U odraslom dobu, ta iskustva mogu uticati na to kako će se odnositi prema sebi i drugima, često dovodeći do problema sa samopouzdanjem i poverenjem.
Još dublju ranu stvara nepoštovanje emocija deteta. Roditelji ponekad zaboravljaju da i deca imaju svoje snove, strahove i male radosti. Kada se ti trenuci omalovaže rečima poput „To nije važno“, „To je glupost“, ili „Prestani da izmišljaš“, dete gubi samopouzdanje. Ove reči ostavljaju dubok trag, a deca često ponesu te rane sa sobom kroz ceo život.
Deca ne traže mnogo – samo iskrenost, prisustvo i priznanje. Ono što roditelji govore u afektu ili nepažnji, deca često zapamte zauvek. Ponekad se te reči pretvore u unutrašnje nemire koji ih prate i u odraslom dobu, ostavljajući osećaj da nisu dovoljna, da ne vrede ili da nikada neće uspeti da ispune tuđa očekivanja.
Roditeljstvo je izazovno i nijedan roditelj nije savršen. Svi roditelji se suočavaju sa izazovima i pritiscima svakodnevnog života, ali važno je biti svestan težine svojih reči i obećanja. Svaka reč može imati dugotrajne posledice na emocionalni razvoj deteta. Razumevanje ovih emocija i iskustava može pomoći roditeljima da postanu svesniji svojih postupaka i reči, čime mogu stvoriti zdraviju i podržavajuću sredinu za svoju decu.
U tom smislu, važno je otvoreno komunicirati sa decom i slušati ih. Kada se osećaju poštovano i uvaženo, deca će imati veće samopouzdanje i sposobnost da se suoče sa izazovima u životu. Razvijanje zdravih obrazaca komunikacije i međusobnog poštovanja može biti ključno za emocionalno zdravlje i razvoj deteta.
Deca su naša budućnost, a kako ih odgajamo i oblikujemo njihove emotivne temelje može imati dalekosežne posledice. Uložimo trud da budemo bolji roditelji i da razumemo značaj naših reči i dela. Naša pažnja i podrška mogu učiniti čuda u životima naših mališana, a takođe će nam pomoći da izgradimo čvrste i zdrave odnose sa njima koji će trajati tokom čitavog života.
