Evropska centralna banka (ECB) je nedavno odlučila da snizi tri ključne kamatne stope za 25 baznih poena, čime su stopa na depozitne olakšice smanjena na 2,25%, glavna stopa refinansiranja na 2,40%, a granična kreditna stopa na 2,65%. Ova odluka je rezultat procene da su izgledi inflacije dobri i da se ona kreće ka cilju od 2% na srednji rok, što je podržano i usporavanjem rasta plata.
Na odluku ECB su značajno uticale globalne trgovinske tenzije i povećana neizvesnost, posebno zbog „sankcija SAD“ u obliku povećanih carina, što je narušilo privredne izglede u evrozoni. U ovoj situaciji, privreda sve više treba podršku u obliku jeftinijeg novca. Kristin Lagard, predsednica ECB, naglasila je da se privreda suočava sa novim preprekama zbog trgovinskog rata, što otežava planiranje i investiranje, dok potrošači postaju oprezniji zbog nesigurnosti, smanjujući tako svoju potrošnju.
Iako je ECB snizila kamatne stope, inflacija nije potpuno pobeđena. Članovi Upravnog saveta ECB ističu da će i dalje donositi odluke u zavisnosti od ekonomskih i finansijskih podataka, bez unapred definisanog pravca kretanja kamatnih stopa. U međuvremenu, portfoliji programa kupovine imovine (APP) i pandemijskog programa (PEPP) se postepeno smanjuju, jer se dospele obveznice više ne reinvestiraju. ECB ostaje spremna da koristi sve dostupne instrumente za očuvanje stabilnosti cena i zaštitu efikasnog prenosa monetarne politike širom evrozone, uključujući novi Instrument za zaštitu prenosa koji se može aktivirati u slučaju tržišnih poremećaja.
U vezi sa inflacijom, ECB beleži da se proces dezinflacije odvija prema očekivanjima. U martu su opale i opšta i bazna inflacija, a posebno je značajno što se inflacija u sektoru usluga, koja je bila pod pritiskom rasta plata, takođe znatno ublažila u poslednjih nekoliko meseci. Većina pokazatelja osnovne inflacije sugeriše da će se inflacija postepeno stabilizovati oko ciljanih 2%. Usporavanje rasta plata, zajedno s delimičnim ublažavanjem uticaja povišenog rasta plata na inflaciju, doprinosi stabilizaciji.
Privreda evrozone pokazuje sve veću otpornost na globalne šokove, ali su izgledi za privredni rast pogoršani zbog rastućih trgovinskih tenzija. Izveštaj ECB naglašava da povećana neizvesnost verovatno umanjuje poverenje domaćinstava i preduzeća. Nepovoljna i nestabilna tržišna reakcija na trgovinske tenzije može dodatno pooštriti uslove finansiranja, što bi moglo dodatno opteretiti ekonomske izglede za evrozonu.
U ovom trenutku, ECB ostaje oprezna i spremna da reaguje na promene u ekonomskom okruženju. S obzirom na sve izazove s kojima se suočava evrozona, od trgovinskih tenzija do inflacionih pritisaka, ECB će nastaviti da prati situaciju i prilagođava svoju monetarnu politiku u skladu s ekonomskim realnostima.
U zaključku, ECB je snižavanjem kamatnih stopa pokušala da pruži podršku privredi koja se suočava s brojnim izazovima. Dok su izgledi za inflaciju pozitivni, privreda se i dalje bori s nesigurnostima koje mogu uticati na ekonomski rast. ECB će, kako je najavljeno, nastaviti da prati situaciju i donosi odluke koje će biti u skladu s trenutnim ekonomskim okruženjem.
