U Hrvatskoj je danas u toku još jedan bojkot trgovina, koji organizuje internet platforma „Halo, inspektore“. Prema podacima Poreske uprave, ovaj bojkot nije postigao značajan uspeh. Od ponoći do 15:00 sati, broj računa u trgovinama na malo povećan je za četiri odsto u poređenju sa prethodnim petkom, kada je takođe bio bojkot. Međutim, ukupni iznos izdatih računa manji je za jedan procenat. Kada se uporedi sa 14. januarom, kada bojkot nije bio u toku, broj računa je manji za tri posto, a iznos za pet posto.
Analizirajući podatke, može se primetiti da je broj računa danas veći nego prošli petak, ali ukupni iznos računa se smanjio. Ovi podaci ukazuju na to da je uticaj bojkota na trgovinu i dalje prilično slab. Za potpunu sliku o efektima bojkota biće potrebno sačekati zvanične podatke Državnog zavoda za statistiku, koji će biti objavljeni 5. marta, a koji će prikazati promet u trgovini na malo za januar.
Tokom prvog bojkota, koji je održan ranije, zabeležen je drastičan pad broja izdatih računa i ukupnog iznosa, koji je bio manji za oko 50 procenata u poređenju sa petkom pre bojkota. Ove informacije sugerišu da su prethodni bojkoti imali daleko veći uticaj na potrošačko ponašanje nego aktuelni.
Organizatori bojkota i dalje pozivaju građane da se pridruže akciji kako bi iskazali nezadovoljstvo prema određenim aspektima trgovinske politike, kao i prema cenama proizvoda. Međutim, očigledno je da je trenutni bojkot naišao na manje interesovanje i podršku potrošača.
U svetlu ovih događaja, trgovci i analitičari pažljivo prate situaciju, s obzirom na to da bi eventualno jačanje bojkota moglo uticati na ukupnu ekonomsku situaciju u zemlji. Pitanja koja se postavljaju uključuju koliko će potrošači ostati motivisani da učestvuju u sličnim akcijama u budućnosti i kakav će efekat ove akcije imati na ponašanje trgovaca.
U međuvremenu, trgovinske organizacije i stručnjaci pozivaju na dijalog između potrošača i trgovaca kako bi se došlo do rešenja koja bi zadovoljila obe strane. Naime, trgovci su često pod pritiskom da zadrže cene pristupačnima, dok potrošači žele da vide više transparentnosti i fer praksi u trgovini.
U zaključku, trenutni bojkot u Hrvatskoj pokazuje da su potrošači možda postali umorni od ovakvih akcija, dok trgovci pokušavaju da se prilagode promenama u potražnji i očekivanjima kupaca. Kako se situacija razvija, ostaje da se vidi hoće li budući bojkoti postići veći uticaj na tržište ili će se potrošači povući.
