Ekstremne vrućine u Evropi su odgovorne za smrt najmanje 175.000 ljudi godišnje, prema upozorenju Svetske zdravstvene organizacije. Evropa je među regionima u svetu koji se najbrže zagrevaju, sa temperaturama koje rastu dva puta brže od globalnog proseka.

Toplotni stres je vodeći uzrok smrti povezanih sa klimom u Evropi. Ekstremne temperature pogoršavaju hronična stanja poput kardiovaskularnih, respiratornih i cerebrovaskularnih bolesti, mentalnih problema i dijabetesa, rekao je direktor SZO za Evropu.

Procene SZO pokazuju da je u periodu od 2000. do 2019. godine širom sveta bilo oko 489.000 smrtnih slučajeva izazvanih vrućinama, od kojih se 36% desilo u Evropi, što iznosi prosečno 176.040 smrtnih slučajeva godišnje. Broj smrtnih slučajeva uzrokovanih toplotom u Evropi povećao se za oko 30% u poslednjih 20 godina.

Hans Henri P. Kluge je pozvao evropske zemlje da razviju planove za rešenje ove situacije, koji su ključni za prilagođavanje zajednica toplotnim talasima i povećanje njihove otpornosti. On je takođe upozorio da više od 20 zemalja u regionu ima slične planove, ali da to nije dovoljno da zaštiti sve zajednice.

Ogranak SZO za Evropu razvija smernice za akcioni plan kako bi podržao nacionalne i lokalne vlade u uspostavljanju sopstvenih planova za borbu protiv štetnih efekata toplih vremenskih uslova. Kluge veruje da se štetni zdravstveni efekti toplih vremena mogu sprečiti dobrim praksama javnog zdravlja, te da se boljom pripremom za topliji region može spasiti mnogo života, kako sada, tako i u budućnosti.