U Nemačkoj su izbori doneli ozbiljan test za partijski sistem, postavljajući pitanje koliko su ideološki udaljene stranke koje su sklopile veliku koaliciju. Pitanje je i da li će nova vlada uspeti da zaustavi rast desničarske Alternative za Nemačku (AfD) i kakve će posledice to imati po Srbiju i region. U Srbiji, istovremeno, formirana je nova vlada, a postavlja se pitanje može li ona ponuditi rešenja za krizu poverenja u institucije i izlazak iz sve dublje društvene polarizacije.
Despot Kovačević sa Fakulteta političkih nauka smatra da koalicija CDU i SPD više ne može da se naziva „velikom“, jer SPD gubi značaj, a centar se topi između rasta desnice i levice. „Imamo krizu relevantnih partija i rast ekstrema, što direktno utiče na društvenu klimu. Nova većina u Bundestagu ima svega 12 poslanika više od neophodnog praga, što ukazuje na krhkost dogovora“, navodi Kovačević.
On dodaje da su stranke primorane na saradnju jer drugih prihvatljivih opcija nema, ali da i dalje postoje duboke nesuglasice. „Ovaj koalicioni sporazum je više rezultat nužde nego zajedničke vizije. Bez ozbiljnih promena, Nemačka ulazi u političku i društvenu nestabilnost“, smatra on.
Kovačević ističe da je politički centar u Nemačkoj ozbiljno oslabio, dok ekstremne opcije rastu, posebno AfD koja je od 2013. značajno ojačala, posebno na istoku zemlje. „Nemačka nije izolovan slučaj. Ova kriza umerenih političkih snaga i rast ekstrema vidljiv je širom Evrope, pa i kod nas“, ocenjuje Kovačević.
Docent FPN-a Stefan Surlić ukazuje na to da su mladi u Nemačkoj sve skloniji političkim ekstremima. „Istraživanja posle izbora pokazuju da je 25 odsto mladih glasalo za levicu, a 21 odsto za ekstremnu desnicu. Mladi su pod snažnim uticajem kriza: migrantska, pandemijska, ekonomska, rat u Ukrajini. Njihova svakodnevica je oblikovana nesigurnošću i strahom“, objašnjava Surlić.
On naglašava da strahovi nisu apstraktni – čak 81 odsto mladih veruje da će u bliskoj budućnosti izbiti veliki rat u Evropi, dok 63 odsto njih brine da ih čeka siromaštvo i nezaposlenost, čak i u najrazvijenijoj zemlji EU. „Ovi podaci pokazuju da ne govorimo samo o prolaznoj radikalnosti mladih. U pitanju je duboko ukorenjen osećaj krize sistema i nepoverenja u centrističke partije. Ekstremi nude jasne i jednostavne odgovore, a centar više ne uliva sigurnost“, poručuje Surlić.
Što se tiče posledica nemačkih izbora po Srbiju i region, Surlić smatra da Nemačka ima tri ključna zahteva prema Srbiji: normalizaciju odnosa sa Prištinom, pitanje litijuma i stav prema Republici Srpskoj. „Čini mi se da Berlin čak litijum vidi kao veći prioritet od dijaloga sa Prištinom. Takođe, očekuje se da Beograd utiče na ‘prizemljenje’ Dodika“, kaže Surlić.
Oba eksperta, Kovačević i Surlić, slažu se da nova nemačka vlada, predvođena kancelarom Fridrihom Mercem, možda nije svesna promena u svetu i regionu. „Potezi nove vlade ostaju zarobljeni modelom od pre dve decenije. Dok SAD i Rusija vode direktne razgovore, EU i Nemačka su marginalizovane. Uticaj Berlina na Balkanu biće manji nego uticaj drugih velikih sila“, smatra Kovačević.
U međuvremenu, nova vlada Srbije postavlja pitanja o sposobnosti da ponudi rešenja za izlazak iz društvene polarizacije. Surlić tvrdi da je osnovni cilj nove vlade ublažavanje krize, ali da će za to biti potrebno više od kozmetičkih promena. „Očekivao sam ekspertsku vladu sa brojnim novim imenima van politike, ali glavninu resora i dalje drže dosadašnji ministri. Umesto temeljite rekonstrukcije, dobili smo blagu“, konstatuje Surlić.
Ova situacija naglašava potrebu za dubljim promenama i uključivanjem mladih kao ključnog faktora za iniciranje ili blokiranje reformi. Kovačević takođe primećuje snažan ulazak novih imena u izvršnu vlast, ali sumnja u stvarnu promenu u sistemu moći, koji ostaje koncentrisan kod predsednika Republike.
