Evropska unija je nedavno objavila ambiciozan plan vredan 20 milijardi evra, koji uključuje otvaranje od tri do pet megafabrika opremljenih superkompjuterima sa ciljem razvoja nove generacije modela veštačke inteligencije (AI). Ova inicijativa je deo šire strategije EU da postane tehnološki suverena i konkurentnija na globalnoj sceni, a najavljena je u izveštaju „Gardijana“.
Potpredsednica Evropske komisije Hena Virkunen naglasila je da je cilj ovog plana transformacija Evrope u „kontinent veštačke inteligencije“. Očekuje se da će nove megafabrike značajno doprineti inovacijama u sektorima kao što su zdravstvo, biotehnologija, industrija, robotika i naučna istraživanja. U trenutnom trenutku, EU je već započela izgradnju 13 fabrika veštačke inteligencije, koje služe kao centri za istraživanje i testiranje AI modela opremljenih superkompjuterima.
Megafabrike koje se planiraju u okviru ovog novog plana biće daleko veće od postojećih fabrika veštačke inteligencije. Dok trenutne fabrike imaju superkompjutere sa do 25.000 naprednih AI procesora, nove megafabrike će imati više od 100.000 procesora AI, što će omogućiti znatno brži i efikasniji razvoj AI tehnologija. Ova vrsta infrastrukture je ključna za postizanje značajnih inovacija, a očekuje se da će svaka od megafabrika koštati između tri i pet milijardi evra.
EU se suočava sa sve većim pritiscima da poboljša svoju poziciju u globalnoj trci za vođstvo u tehnologiji, posebno u domenu veštačke inteligencije. U svetlu ovih izazova, otvaranje novih megafabrika je način na koji EU planira da se suprotstavi konkurenciji iz drugih delova sveta, naročito iz Sjedinjenih Američkih Država i Kine, koje su već uložile značajna sredstva u razvoj AI tehnologija.
Osim fizičke izgradnje megafabrika, EU takođe planira da preispita i prilagodi svoje regulative vezane za tehnologiju kako bi osigurala da se razvoj veštačke inteligencije odvija u skladu sa etičkim standardima i bezbednosnim merama. Ova regulativa će biti ključna za izgradnju poverenja među korisnicima i društvom u celini, jer se veštačka inteligencija sve više koristi u različitim sektorima, uključujući zdravstvo, obrazovanje i transport.
Fokus na veštačku inteligenciju nije samo usmeren na razvoj novih tehnologija, već i na obrazovanje i obuku radne snage koja će biti sposobna da upravlja ovim naprednim sistemima. EU planira da investira u obrazovne programe kako bi osigurala da mladi ljudi budu opremljeni veštinama potrebnim za rad u tehnologijama budućnosti. To uključuje i podršku startapovima i inovativnim preduzećima koja se bave razvojem AI rešenja.
U tom kontekstu, EU se nada da će privući i zadržati talente, kao i da će stvoriti povoljno okruženje za istraživanje i inovacije. Otvorene megafabrike ne samo da će doprineti ekonomskom razvoju, već će omogućiti i saradnju između akademskih institucija i industrije, što je ključno za unapređenje istraživačkih kapaciteta.
U celini, plan EU za izgradnju megafabrika veštačke inteligencije predstavlja značajan korak ka postizanju tehnološke nezavisnosti i jačanju konkurentnosti na globalnoj sceni. Ovaj plan će omogućiti Evropi da iskoristi svoje resurse i potencijale za razvoj inovativnih rešenja koja će imati dugoročne koristi za društvo. U narednim godinama, očekuje se da će se ovakva ulaganja u tehnologiju i infrastrukturu odraziti na poboljšanje kvaliteta života u Evropi, kao i na održiv rast i razvoj ekonomije.
