Nekoliko zemalja Evropske unije razvija plan kako da zaobiđe veto mađarskog premijera Viktora Orbana na sankcije Rusiji. Prema informacijama iz Politica, cilj je da se odluke o sankcijama donose na nacionalnom nivou, bez potrebe za jedinstvenim evropskim konsenzusom. Ovaj potez bi mogao da oslabiti poziciju Mađarske, koja trenutno može da blokira produženje sankcija na svakih šest meseci.
Šest diplomata potvrdilo je da se radi na prebacivanju sankcija u domaće zakonodavstvo, što bi moglo da oteža Mađarskoj da ponovo koristi veto. „Moramo da se uverimo da ceo režim sankcija bude otporan“, naveo je jedan od diplomata koji je želeo da ostane anoniman. Ovo je posebno važno jer su zemlje poput Belgije i Češke, koje su ranije oklevale da deluju van okvira EU, sada otvorene za ovakve mere.
Do sada su samo države koje se graniče sa Rusijom uvele jednostrane sankcije, ali diplomatski izvori ukazuju da sve više zemalja razmatra mogućnost da preduzmu slične korake. Orbán je više puta zapretio da će koristiti veto, posebno kada su u pitanju sankcije protiv ruske nafte, gasa i nuklearne tehnologije, što je izazvalo protivljenje među drugim članicama EU.
U januaru, mađarska delegacija je odbila da odobri obnavljanje sankcija, što je stvorilo pritisak pre isteka roka. Na kraju su sankcije ipak obnovljene, ali je jasno da je Orbánova pozicija izazvala zabrinutost među drugim članicama. Na sastanku evropskih ministara spoljnih poslova u Briselu, tema sankcija Rusiji bila je visoko na agendi, s obzirom na situaciju u Ukrajini.
Mađarska je, odbijanjem da potpiše zaključke o ratu, ponovo otvorila debatu o njenoj ulozi u EU. Diplomate su izrazile zabrinutost da bi ovaj potez mogao stvoriti ozbiljan problem za zajedničku spoljnu politiku EU. „Ako naš uobičajeni osumnjičeni (Mađarska) stvara veliki problem, biće načina da se to zaobiđe“, rekao je jedan diplomat.
Nemačka nova vladajuća koalicija takođe smatra da bi trebalo preduzeti oštrije mere protiv zemalja koje krše vladavinu prava, što se očigledno odnosi na Mađarsku. Ipak, članice EU su podeljene oko toga kako bi to moglo da funkcioniše u praksi. Neki diplomati smatraju da je prebacivanje odluka na nacionalni nivo praktičnija alternativa, dok drugi strahuju da bi to moglo oslabiti zajednički front EU, posebno u svetlu mogućih promena u američkoj spoljnoj politici.
Na sastanku, češki ministar inostranih poslova Jan Lipavski izrazio je sumnju u sposobnost da se ukinu uslovi za jednoglasno odlučivanje o ključnim pitanjima. Prema njemu, ako se izgubi pravo veta na ključne interese, to bi moglo oslabiti EU.
Ipak, neki diplomati smatraju da se može formirati „koalicija voljnih“ država koje će zajedno raditi na rešavanju ovih pitanja. Jedan od diplomata naveo je da je Orban izabrao put izolacije i neliberalne demokratije, što je protivno interesima EU i same Mađarske.
U međuvremenu, ministar spoljnih poslova Litvanije, Kestutis Budris, istakao je da bi pojedine članice mogle da nađu „nacionalna rešenja“ za sprečavanje ponovnog protoka ruskog novca i robe. Međutim, on je naglasio da je potrebno jasno pravno objašnjenje kako bi se proširile mere na sektorske sankcije.
U svetlu ovih razvojnih događaja, jasno je da se EU suočava sa ozbiljnim izazovima u jedinstvenoj spoljnoj politici. Odluke koje budu donete u narednim mesecima mogle bi oblikovati budućnost evropskih odnosa sa Rusijom, kao i unutrašnju koheziju same Unije.
