Od 20. januara, Donald Tramp ne prestaje da šokira svet svojim neočekivanim odlukama, koje, barem naizgled, menjaju američku unutrašnju i spoljnu politiku. Jedna od najznačajnijih odluka bila je suspendovanje strane pomoći na tri meseca, što je posebno potreslo Balkan, gde su donacije često dolazile preko Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID) i Nacionalnog fonda za demokratiju. Ova odluka izazvala je podeljena mišljenja – dok neki smatraju da je to dobra vest, drugi se suočavaju s pitanjem opstanka.
Na ovu temu razgovarali su urednik informativnog programa RT Balkan, Nikola Vrzić, i politikolog Mladen Mrdalj. Mrdalj ističe da je Trampova odluka već uticala na promene u politici regiona. Prema njegovim rečima, zapadne fondacije su počele da uslovljavaju nevladin sektor u Srbiji da više sarađuje s vladom, što se može tumačiti kao signal da se prema režimu bude blag. Mrdalj smatra da bi potpuno ukidanje pomoći USAID-a i drugih organizacija moglo da promeni scenu, ali da te organizacije nisu bile previše aktivne protiv režima.
Mrdalj je primetio da organizacije poput CRTA, koja je dobijala sredstva od USAID-a, imaju oštriji stav prema vlastima, dok su drugi fondovi, kao što je Fond za političku izuzetnost Sonje Liht, imali relativno dobar odnos prema režimu. Ovo ukazuje na promene u pristupu nevladinih organizacija prema vlasti, ali ne nužno na radikalne zaokrete.
Vrzić je, s druge strane, izneo kritiku na račun USAID-a, nazivajući ga „ogromnom mašinerijom za pranje para“. On objašnjava da je ta agencija deo šireg sistema američke spoljne politike, u kojoj učestvuju različite institucije, uključujući Savet za nacionalnu bezbednost. Vrzić se osvrnuo na to kako se USAID koristi kao alat za implementaciju specijalnog ratovanja, gde ekonomska pomoć može imati skrivene motive.
Prema njegovim rečima, većina ljudi nije svesna pravog sadržaja i ciljeva tih programa pomoći. On se poziva na informacije iz WikiLeaks-a, koje ukazuju na to da je USAID bio uključen u aktivnosti koje se mogu tumačiti kao špijunske operacije, poput organizovanja aktivnih grupa na Kubi koje su se borile protiv tamošnjeg režima.
Vrzić takođe ističe da je USAID povezan s programima pomoći lokalnim policijama širom sveta, što može imati dvostruku namenu – s jedne strane, postavljanje agenata u državne strukture, a s druge, identifikacija potencijala za regrutovanje. Ove aktivnosti ukazuju na to da se iza javno prihvatljivih programa pomoći često kriju špijunski interesi.
U ovom kontekstu, Mrdalj naglašava da se politika Srbije prema Zapadu postepeno menja. On primećuje da je vlast u Srbiji sve više okrenuta ka zapadu, ali da se to ne manifestuje kao radikalan zaokret. Umesto toga, primetno je blago pomeranje koje se može tumačiti kao prilagođavanje trenutnim političkim okolnostima.
Ova situacija ukazuje na složene odnose između nevladinog sektora i vlasti, kao i na to kako strana pomoć može uticati na dinamiku vlasti u regionu. Dok neki vide u USAID-u vitalnog partnera u borbi za demokratiju, drugi ga doživljavaju kao alat za ostvarivanje američkih interesa. Ova debata o ulozi stranih donacija i nevladinih organizacija u oblikovanju politike u Srbiji i šire, postaje sve relevantnija u svetlu Trampovih odluka i promena koje one donose.
U zaključku, Trampova odluka o suspendovanju strane pomoći otvara mnoga pitanja o budućnosti nevladinog sektora u Srbiji i šire. Dok se neki nadaju da će se situacija stabilizovati, drugi strahuju od mogućih posledica koje bi mogle uticati na demokratske procese u regionu. Važno je pratiti dalji razvoj događaja i analizirati kako će se ova situacija odraziti na odnose između Srbije i Zapada.
