Ukupan uvoz tečnog prirodnog gasa (LNG) u Evropsku uniju u januaru 2025. godine porastao je za 10 odsto u odnosu na isti mesec prethodne godine, dostigavši oko 11,5 milijardi kubnih metara. Ove informacije objavio je evropski analitički centar Bruegel, koji prati tržišne trendove i analizira energetske tokove unutar EU.
Prema podacima Bruegela, isporuke LNG-a iz Sjedinjenih Američkih Država i Trinidada i Tobaga značajno su porasle na kraju januara 2025. godine, kada su dostigle 6,64 milijarde kubnih metara. Ovaj rezultat predstavlja povećanje od više od jedan i po puta u poređenju sa decembrom 2024. godine. Ovaj nivo isporuka označava drugi najviši rezultat tokom celog perioda posmatranja, što ukazuje na sve veću zavisnost EU od američkog i karipskog LNG-a.
S druge strane, isporuke ruskog tečnog prirodnog gasa u Evropsku uniju u januaru 2025. godine iznosile su nešto više od 2,054 milijarde kubnih metara. Ovaj podatak pokazuje da je EU u januaru smanjila uvoz LNG-a iz Rusije u odnosu na decembar 2024. godine, kada je uvezeno 2,16 milijardi kubnih metara. Takođe, u poređenju sa januarom 2024. godine, uvoz iz Rusije je bio neznatno niži, kada je iznosio 2,059 milijardi kubnih metara.
Bruegel navodi da su isporuke tečnog prirodnog gasa iz Afrike u EU bile oko 1,5 milijardi kubnih metara. Pored toga, sa Bliskog Istoka je u EU isporučeno 937 miliona kubnih metara LNG-a. Ovi podaci ukazuju na diverzifikaciju izvora snabdevanja EU, što je postalo ključno u svetlu nestabilnosti na tržištu energije i geopolitičkih tenzija.
U kontekstu globalne energetike, ovi podaci osvetljavaju sve veću potražnju za LNG-om u Evropskoj uniji. Povećanje uvoza iz SAD-a i drugih zemalja ukazuje na promene u energetskim strategijama EU, koje teže smanjenju zavisnosti od ruskih energenata. Ova strategija je posebno postala prioritetna nakon eskalacije sukoba u Ukrajini, što je dovelo do preispitivanja odnosa sa Rusijom.
Promene u uvozu LNG-a takođe se reflektuju i na globalnom tržištu, gde su cene gasa podložne fluktuacijama usled različitih faktora, uključujući klimatske uslove, potražnju i ponudu, kao i geopolitičke tenzije. Uzimajući u obzir trenutne trendove, čini se da će Evropska unija nastaviti da traži nove izvore snabdevanja kako bi osigurala energetsku stabilnost i smanjila rizike povezane sa prekomernom zavisnošću od jednog dobavljača.
Evropski analitički centar Bruegel takođe naglašava da će u budućnosti biti ključno pratiti dinamiku uvoza LNG-a, kao i razvoj tržišta u različitim regionima. U svetlu globalnih klimatskih ciljeva, EU se sve više fokusira na obnovljive izvore energije, ali će LNG i dalje igrati značajnu ulogu u prelaznom periodu dok se infrastruktura za obnovljive izvore još uvek razvija.
U zaključku, porast uvoza tečnog prirodnog gasa u Evropsku uniju u januaru 2025. godine ukazuje na promene u energetskom pejzažu EU, sa naglaskom na diverzifikaciju snabdevanja i smanjenje zavisnosti od ruskih energenata. Ove promene su rezultat složenih geopolitičkih i ekonomskih faktora koji oblikuju globalno tržište energije. U narednim mesecima i godinama, očekuje se da će EU nastaviti da prilagođava svoje energetske strategije kako bi se suočila sa izazovima i prilikama koje donosi brzo menjajući svet.
