Investitori na svetskim berzama pažljivo prate ekonomske podatke koji dolaze iz Francuske i Nemačke, posebno o bruto domaćem proizvodu (BDP) i inflaciji, koji će biti objavljeni u sredu. Ove informacije su od vitalnog značaja za predviđanje budućih ekonomskih kretanja i smernica centralnih banaka. Takođe, veliki fokus je na izveštajima o zaradi koji će objaviti četiri od sedam najvažnijih američkih kompanija poznatih kao „veličanstvena sedmica“ – Amazon, Apple, Meta i Microsoft, što će dodatno oblikovati sentiment na tržištu.
Osim njih, rezultati će biti objavljeni i od strane drugih značajnih kompanija, uključujući Visa, Coca-Cola, Eli Lilly i Berkshire Hathaway. Ovi izveštaji su ključni za procenu trenutnog stanja ekonomije i potencijalnog rasta, a analitičari će ih temeljno analizirati kako bi doneli zaključke o budućim trendovima.
Na berzama u Evropi, u trenutku kada je indeks frankfurtske berze DAX zabeležio rast od 0,35% na 22.317,50 poena, francuski indeks CAC 40 je porastao za 0,47% na 7.571,77 poena. Britanski FTSE 100 je takođe zabeležio rast od 0,39% na 8.447,50 poena, dok je moskovski MOEX pao za 0,16% na 3.001,44 poena. Ovi podaci ukazuju na pozitivno raspoloženje među investitorima i optimizam u vezi sa budućim ekonomskim kretanjima u Evropi.
U Sjedinjenim Američkim Državama, vrednost berzanskog indeksa Dow Jones je porasla za 0,05% na 40.113,50 poena, dok je indeks S&P 500 zabeležio rast od 0,74% na 5.525,21 poen. Indeks Nasdaq je imao još veći porast, od 1,26% na 17.382,94 poena, što ukazuje na snažnu potražnju za tehnološkim akcijama. Ova kretanja na berzi ukazuju na to da tržište reaguje pozitivno na izveštaje kompanija i makroekonomske podatke.
S obzirom na globalne ekonomske okolnosti, evropski fjučersi gasa za maj su na otvaranju Londonske berze za holandsko TTF čvorište prodavani po ceni od 32,005 evra za megavat-sat. Ova cena ukazuje na stalne izazove u snabdevanju energijom, posebno u svetlu trenutnih geopolitičkih tenzija i klimatskih promena koje utiču na energetsku politiku mnogih zemalja.
Na tržištu nafte, cena sirove američke nafte WTI je porasla na 63,156 dolara, dok se cena evropske nafte brent popela na 66,977 dolara. Ove cene pokazuju tendenciju rasta, što može biti rezultat povećane potražnje ili smanjenih zaliha, a analitičari će pažljivo pratiti ove promenljive kako bi doneli zaključke o budućim kretanjima cena.
Zlato je zabeležilo pad cene na 3.282,58 dolara za finu uncu, dok je cena pšenice porasla na 5,2316 dolara za bušel, što ukazuje na promene u agrarnom sektoru i potražnji za osnovnim životnim namirnicama. Ova kretanja mogu biti od suštinskog značaja za procenu inflacionih pritisaka i opšteg stanja u ekonomiji.
Na valutnom tržištu, vrednost evra u odnosu na dolar iznosi 1,136407, što predstavlja pad od 0,21% u odnosu na jučerašnje trgovinske vrednosti. Ova fluktuacija može imati značajan uticaj na međunarodnu trgovinu i ekonomske odnose među zemljama, posebno u kontekstu globalne ekonomije koja se suočava s brojnim izazovima.
Investitori i analitičari će u narednim danima biti posebno fokusirani na objave rezultata kompanija i ekonomske podatke, kako bi mogli doneti informisane odluke u vezi sa svojim portfeljima. U svetlu trenutnih kretanja na tržištu, ovi podaci će biti ključni za razumevanje pravaca u kojima se globalna ekonomija kreće.
