Ponovljena pretnja Donalda Trampa da će preuzeti kontrolu nad Grenlandom izazvala je uzbunu širom Evrope. Evropska unija je odlučila da pojača svoju „liniju odbrane“ protiv ovih pretnji, uključujući i mogućnost upotrebe vojne sile, ako bude potrebno. Ova situacija je postala još ozbiljnija nakon Trampovih najnovijih komentara koji jasno ukazuju na njegove ekspanzionističke namere. Tokom vikenda, Tramp je izjavio: „Mislim da ćemo to sve imati“, što je dodatno potpalilo tenzije između SAD-a i evropskih zemalja.
Grenland, poluautonomna teritorija Kraljevine Danske, smatra se strateškim mestom zbog svog položaja u Arktičkom moru i bogatstva retkih metala. Tramp je izrazio sumnju u to šta Danska ima s tim, ističući da bi bilo „veoma neprijateljski“ od Danske da ne dozvoli da se njegovi planovi ostvare. Klimatske promene otvaraju nove pomorske rute i mogućnosti eksploatacije resursa, što dodatno povećava zainteresovanost SAD-a za ovu teritoriju.
Iako Grenland nije deo Evropske unije, uživa poseban status koji omogućava pristup fondovima EU. Grenlanđani, kao građani Danske, imaju slobodu kretanja unutar EU. Štaviše, Grenland je obuhvaćen klauzulom o međusobnoj odbrani prema sporazumima EU, što znači da sve članice imaju obavezu da pomognu ako neka od njih bude napadnuta.
Nemački kancelar Olaf Šolc je, nakon sastanka sa danskom premijerkom Mete Frederiksen, naglasio da se „granice ne mogu pomerati silom“ i da je nepovredivost granica fundamentalni princip međunarodnog prava. On je dodao da je na Evropi da definiše budućnost kontinenta. Frederiksen je takođe istakla važnost evropske solidarnosti u ovom kontekstu.
Francuski ministar spoljnih poslova Žan Noel Baro izjavio je da će, ako Danska zatraži pomoć, „Francuska biti tamo“. Evropski komesar za odbranu Andrius Kubilijus takođe je potvrdio spremnost EU da brani Dansku. U Briselu su se čuli i komentari da je neophodno da EU govori „jezikom transakcije“ kako bi uticala na Trampovo donošenje odluka, ali su istovremeno postavljene jasne granice – „Ne, mi ne pregovaramo o Grenlandu. Mi podržavamo našu državu članicu, Dansku.“
Ove izjave dolaze nakon što je Tramp ranije ove godine otvoreno govorio o mogućnosti raspoređivanja američkih trupa kako bi preuzeo kontrolu nad Grenlandom, što je izazvalo zabrinutost u Evropskoj komisiji. U prvim danima krize, EU je smatrala da su Trampove pretnje „ekstremno hipotetičke“, ali su se stvari promenile kako se pretnje ponavljaju.
Nakon telefonskog razgovora između Trampa i Frederiksen, gde je Tramp insistirao na svojoj želji da preuzme ostrvo, a Frederiksen mu odgovorila da Grenland nije na prodaju, osećaj uzbune se dodatno povećao. Poziv je opisan kao „leden“ i „agresivan“, a Tramp je ponovo naglasio da je Grenland bitan za nacionalnu bezbednost SAD-a.
Na sastanku NATO-a, glavni sekretar Mark Rute i Frederiksen su se složili da saveznici moraju da jačaju odbranu na Arktiku, naglašavajući da svi saveznici imaju svoju ulogu u ovom nastojanju. Tramp je ponovo istakao značaj Grenlanda za američku sigurnost i nije isključio upotrebu vojne sile kako bi ostvario svoje ciljeve.
Ova situacija predstavlja značajan izazov za evropsku politiku i međunarodne odnose, s obzirom na sve veće pretnje koje dolaze iz Vašingtona. EU se čini odlučnom da zaštiti svoje interese i obezbedi stabilnost u regionu, ne dopuštajući da se granice pomeraju silom.
