Svetske cene hrane su u januaru 2024. godine zabeležile pad u odnosu na decembarske vrednosti, ali su i dalje ostale na visokom nivou, navela je Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO). Prema najnovijem izveštaju FAO, vrednost indeksa svetskih cena prehrambenih proizvoda (FFPI) za januar iznosi 124,9 poena, što predstavlja pad od 1,6% u poređenju sa decembarskim indeksom koji je iznosio 127 poena.
Iako je došlo do smanjenja cena u odnosu na prethodni mesec, ukupna vrednost indeksa za januar je i dalje viša za 6,2% u odnosu na januar 2023. godine. U isto vreme, ta vrednost je za 22% manja u odnosu na vrhunac koji je postignut u martu 2022. godine. Ova kretanja prikazuju složenu sliku globalnog tržišta hrane, gde su različiti faktori i dalje prisutni.
Jedan od ključnih faktora koji su uticali na pad cena jeste smanjenje cene šećera, biljnih ulja i mesa, dok su cene žitarica i mleka zabeležile porast. Indeks cena šećera je u januaru opao za 6,8% na 111,2 poena. Ovaj pad je rezultat poboljšanih izgleda globalne ponude za sezonu 2024/25, zahvaljujući povoljnim vremenskim uslovima u Brazilu koji su pogodovali usevima šećerne trske.
Pored toga, Indija je odlučila da obnovi isporuke šećera, ukidajući prethodna ograničenja, što je takođe doprinelo smanjenju pritiska na globalne cene. Ipak, cene šećera su i dalje više za 18,5% u odnosu na isti mesec prošle godine. Ove informacije ukazuju na dinamičnost tržišta i uticaj klimatskih i političkih odluka na globalne cene.
Indeks cena biljnih ulja takođe je u januaru zabeležio pad od 5,6% na 153 poena, s obzirom na smanjenje cena palminog i ulja repice. Cene sojinog i suncokretovog ulja ostale su stabilne, ali su ukupno gledano, biljna ulja i dalje skuplja za 24,9% nego u januaru 2023. godine. Ova situacija ukazuje na to da i dalje postoji značajan pritisak na potrošače zbog visoke cene osnovnih prehrambenih proizvoda.
Cene mesa su u januaru opale za 1,4% na 117,7 poena, ali su i dalje više za 8,1% nego u istom mesecu prošle godine. Ovo ukazuje na to da potražnja za mesom ostaje visoka, iako su cene podložne fluktuacijama.
U međuvremenu, cene žitarica su zabeležile blagi porast od 0,3% na 111,7 poena u januaru, ali su na međugodišnjem nivou niže za 6,9%. Ove promene mogu biti povezane sa globalnim trendovima u proizvodnji žitarica i potražnjom koja varira u zavisnosti od regiona.
Konačno, prosečna vrednost indeksa cena mlečnih proizvoda je u januaru porasla za 2,4% na 142,9 poena, a međugodišnje se povećala za 20,4%. Ovaj skok cena mleka može biti rezultat povećane potražnje, kao i troškova proizvodnje koji su se povećali zbog inflacije i drugih ekonomskih faktora.
Uzimajući u obzir sve ove aspekte, jasno je da tržište hrane i dalje prolazi kroz izazove i promene koje direktno utiču na potrošače širom sveta. FAO nastavlja da prati ove trendove kako bi pružila relevantne informacije i analize koje mogu pomoći u planiranju i donošenju odluka u vezi sa proizvodnjom i potrošnjom hrane. U svetlu ovih informacija, potrošači i proizvođači moraju biti svesni globalnih kretanja i kako ona mogu uticati na lokalne cene i dostupnost hrane.
