Formiranjem Radničke partije koju su najavili bivši poslanici Stranke slobode i pravde, Željko Veselinović i Đorđo Đorđić, Srbija bi dobila još jednu političku stranku, čime bi ukupan broj političkih stranaka u zemlji porastao na 124. Iako mnogi analitičari smatraju da je veliki broj malih stranaka rezultat interesnih preduzetništva političara, građani se teško mogu setiti imena svih tih stranaka.
Tri i po decenije nakon povratka višestranačja, u Srbiji je aktivno 123 političke stranke, prema podacima Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave. Registar političkih stranaka bi mogao biti obogaćen još jednom strankom ako Veselinović i Đorđić uspeju da skupe 10.000 potpisa i osnuju Radničku partiju.
Veselinović izjavljuje da je siguran da će uspeti da skupe potpise jer veruje u sposobnost svojih kolega i prijatelja koji su ga podržavali tokom godina i koji su željni da se čuje više o radničkim pitanjima. Iako postoji više od stotinu stranaka, prolaznici na ulici jedva da mogu da se sete nekoliko njih.
Od 123 stranke u Srbiji, čak 74 su manjinske. Politički analitičar Dejan Bursać objašnjava da je veliki broj stranaka rezultat jednostavnih zakonskih procedura za osnivanje manjinskih stranaka, kao i proporcionalnog izbornog sistema koji teži predstavljanju što više političkih mišljenja u parlamentu.
Bursać ističe da nizak izborni prag od tri odsto omogućava mnogim strankama da se formiraju i izađu na izbore, jer je taj prag relativno lako dostići. Primer Crne Gore, gde je aktivno 51 politička organizacija u zemlji deset puta manjoj od Srbije, pokazuje da veliki broj političkih stranaka nije specifičan samo za Srbiju.
Srbija bi uskoro mogla dobiti još jednu političku stranku, Radničku partiju, koju planiraju osnovati bivši poslanici Stranke slobode i pravde, Željko Veselinović i Đorđo Đorđić. Ova nova stranka bi se pridružila već postojećih 123 stranke u zemlji, gde je čak 74 od njih manjinske.
Analitičari ističu da je veliki broj malih stranaka u Srbiji rezultat jednostavnih zakonskih procedura za osnivanje stranaka, kao i proporcionalnog izbornog sistema. Nizak izborni prag od tri odsto omogućava mnogim strankama da se formiraju i učestvuju na izborima, što dovodi do povećanog broja političkih stranaka u zemlji.
S obzirom na to da građani teško mogu da se sete imena većine političkih stranaka u zemlji, osnivanje nove stranke poput Radničke partije može izazvati podeljene reakcije u javnosti. Ipak, Veselinović i Đorđić veruju u podršku svojih kolega i prijatelja te se nadaju da će uspeti da skupe potrebne potpise za osnivanje nove stranke.
