Većina nas uči da Zemlju čini sedam kontinenata: Afrika, Antarktik, Azija, Evropa, Severna Amerika, Južna Amerika i Australija (Okeanija). Međutim, nedavna istraživanja su pokazala da postoji i osmi kontinent, poznat kao Zelandija (na jeziku Maora: Te Riu-a-Māui), koji je zvanično prepoznat od strane naučne zajednice tek nedavno.
Iako su tragovi o postojanju ovog kontinenta naslućivani pre skoro četiri veka, trebalo je više od 400 godina da Zelandija dobije zvanično priznanje. Ova otkrića su rezultat savremenih geoloških istraživanja koja su razjasnila njen status.
Prva potraga za „Velikim južnim kontinentom“ počela je davne 1642. godine, kada je holandski moreplovac Abel Tasman, ploveći pod zastavom Holandske istočnoindijske kompanije, krenuo iz Indonezije u potrazi za misterioznim kontinentom koji je, prema tadašnjim teorijama, trebao da povezuje istočnu Australiju i zapadni Antarktik. Tasman je stigao do obala Novog Zelanda, gde je naišao na neprijateljsko pleme Maora. Ovaj susret završio se tragično, sa smrću četiri njegova mornara, a Tasman je bio primoran da se vrati u Evropu bez dokaza o postojanju novog kontinenta. Ostatak svog života proveo je bez priznanja za ono što bi moglo biti jedno od najvećih geografskih otkrića, a preminuo je 1659. godine, ostavljajući misteriju o kontinentu zaboravljenom.
Tek je 2017. godine, zahvaljujući istraživačima iz GNS Science (Instituta za geološka istraživanja Novog Zelanda), zvanično otkrivena Zelandija. Ovaj kontinent se prostire na površini od oko 1,89 miliona kvadratnih milja, pri čemu je čak 94% njegove površine potopljeno ispod okeana. Pre više od 500 miliona godina, Zelandija je bila deo drevnog superkontinenta Gondvane. Tokom vremena, usled nejasnih geoloških procesa, počela je da se odvaja, sve dok nije potonula pod more, ostavljajući samo vrhove današnje Nove Kaledonije i Novog Zelanda.
Zelandija je važna iz nekoliko razloga. Endi Tulok, jedan od vodećih istraživača, naglašava da je Zelandija dobar primer koliko očigledne stvari mogu ostati neotkrivene vekovima. Njegov kolega, Nik Mortimer, duhovito je primetio koliko je „prilično kul“ što je trebalo toliko vremena da se pronađe nešto tako veliko.
Prema izveštaju Geološkog društva Amerike, Zelandija nije samo još jedno ime na mapi; ona je najmlađi, najtanji i najslabije uzdignuti kontinent na svetu. Pruža neprocenjivu vrednost za razumevanje procesa cepanja i kretanja kontinentalnih ploča.
Osim toga, Zelandiju dele samo tri teritorije: Novi Zeland, Nova Kaledonija i nekoliko manjih ostrvskih oblasti, što je čini jedinstvenom u poređenju sa ostalim kontinentima koji su obično podeljeni na više zemalja. Ovo otkriće može značajno uticati na naše razumevanje geologije i istorije Zemlje, kao i na način na koji gledamo na strukturu i formiranje kontinenata.
Kao što se može primetiti, otkriće Zelandije nije samo značajno za naučnu zajednicu, već i za širu javnost. Ono podseća na to koliko je važno da neprestano istražujemo i preispitujemo naše znanje o svetu oko nas. U svetu u kojem živimo, često zaboravljamo koliko je priroda složena i koliko je malo zapravo poznato o njoj. Zelandija nam pruža priliku da bolje razumemo našu planetu i njene skrivene tajne.
Ovo otkriće može imati i praktične implikacije za geografiju, ekologiju i upravljanje prirodnim resursima u regionu. Sa razvojem nauke i tehnologije, možda ćemo otkriti još mnogo toga o Zelandiji i njenim misterijama, čime ćemo dodatno obogatiti naše razumevanje sveta.
