Gejming postaje sve značajniji deo holandskog društva, a najnovije istraživanje „Mulier instituta“ pokazuje da je 2024. godine više od 27 odsto odraslih u Holandiji igralo video igrice. Ovaj podatak predstavlja značajan porast u odnosu na 18 odsto iz 2019. godine. Istraživanje je obuhvatilo navike igranja među decom i odraslima, ukazujući na rastući trend popularnosti gejminga u zemlji.
Posebno izražen porast gejminga primećen je među mladim odraslim muškarcima, čiji je udeo u igranju video igara porastao sa 24 odsto u 2019. na 39 odsto u 2024. godini. Ovaj trend je u skladu sa globalnim fenomenom koji pokazuje da su mladi muškarci jedan od najaktivnijih segmenata gejming zajednice. S druge strane, procenat žena koje se bave gejmingom ostao je stabilan na 15 odsto, što ukazuje na potrebu za dodatnim istraživanjem o uzrocima ovog fenomena.
Iako se gejming često smatra konkurentnim sportovima, istraživanje je pokazalo da deca uzrasta od 10 do 12 godina manje igraju igrice i više se bave fizičkim aktivnostima, kao što su različiti sportovi. Ova pojava može biti rezultat sve većeg naglaska na fizičkoj aktivnosti u obrazovnom sistemu ili popularizaciji sportskih aktivnosti među decom. Međutim, situacija se menja kod adolescenata uzrasta od 12 do 16 godina, gde se primećuje veća sklonost ka video igricama, što može uticati na njihove socijalne i fizičke aktivnosti.
Finansijski trošak postaje sve veći problem među gejmerima, jer 17 odsto odraslih smatra da su troškovi gejminga prepreka za uživanje u ovoj aktivnosti, što je porast u odnosu na 10 odsto iz 2019. godine. Ovaj porast može biti rezultat rasta cena igara, dodataka i opreme, što može odvratiti potencijalne igrače od uključivanja u gejming.
Pored toga, 26 odsto gejmera navelo je da koristi video igre kao način da pobegnu od stvarnosti. Ovaj porast u odnosu na 19 odsto iz 2019. godine može ukazivati na promene u društvenoj dinamici, kao i na stres koji mnogi ljudi osećaju u savremenom životu. Gejming se često koristi kao sredstvo za opuštanje i bežanje od svakodnevnih briga i obaveza, što može doprineti njegovoj popularnosti među raznim demografskim grupama.
Istraživanje takođe naglašava da se očekuje dalji rast gejminga kao popularne aktivnosti za slobodno vreme, posebno među mlađim generacijama. Ovaj trend može biti povezan sa razvojem tehnologije, sve većom dostupnošću interneta i mobilnih uređaja, kao i raznolikim sadržajima koje video igre nude. Mlade generacije su sve više okružene digitalnim tehnologijama, što čini gejming prirodnim delom njihovih života.
Osim zabave, gejming može imati i pozitivne aspekte, kao što su razvoj kognitivnih i motoričkih veština, kao i sposobnosti timskog rada i rešavanja problema. U tom smislu, važno je promišljati o tome kako se gejming može integrisati u obrazovne sisteme kao alat za učenje i razvoj.
U zaključku, gejming u Holandiji doživljava značajan porast popularnosti, posebno među mladima. Iako postoje izazovi poput finansijskih troškova i potencijalnog uticaja na fizičku aktivnost, gejming ostaje važan deo društva, pružajući platformu za zabavu, interakciju i čak obrazovanje. Kako se trendovi nastavljaju razvijati, biće zanimljivo pratiti kako se gejming prilagođava i oblikuje kulturu i društvo u celini.
