Bivši gradonačelnik hrvatskog grada Županje, Davor Milićević, uhapšen je zbog sumnje da je proneverio budžetska sredstva namenjena za kupovinu kobasica, posebno kulena. Tokom svog mandata, Milićević je navodno trošio do 600 hiljada kuna godišnje na kupovinu ovih proizvoda, a ukupno je, kako se tvrdi, nabavio čak 1,5 tona kobasica. Ove kobasice su zatim, prema informacijama, deljene kao pokloni raznim ministarstvima i vladinim agencijama.
Istraga je pokazala da je Milićević bio u dosluhu sa Ilijom Jelovićem, direktorom lokalne klanice „Mesnica As“, sa kojim je, prema izvorima, imao bliske poslovne veze. Takođe, njegov brat i ćerka su bili zaposleni u toj klanici. Ova situacija ukazuje na potencijalni sukob interesa, s obzirom na to da je Milićević bio odgovoran za javne nabavke dok je imao lične interese u privatnom preduzeću.
Kako je izvestio Telegram, izborni štab Milićevićevog HDZ-a u Županji bio je smešten u prostorijama klanice tokom svih izbornih ciklusa, uključujući lokalne, parlamentarne i predsedničke izbore. Ovaj detalj dodatno komplikuje situaciju i postavlja pitanja o zakonitosti i etici njegovih postupaka dok je bio na funkciji.
Davor Milićević je postao gradonačelnik Županje 2009. godine i obavljao je ovu funkciju sve do lokalnih izbora 2021. godine. Njegovo hapšenje izazvalo je brojne reakcije u javnosti, a istragu vodi hrvatska policija u saradnji sa Nacionalnom službom za borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije (USKOK).
Ovaj slučaj dolazi u vreme kada je hrvatska javnost već bila svesna mnogih korupcionaških afera koje su potresle zemlju. Naime, nedavno je bivši hrvatski premijer i lider HDZ-a, Ivo Sanader, oslobođen optužbi za ratno profiterstvo, iako sud nije osporio da je primio 3,6 miliona kuna od Hipo banke. Ova presuda je izazvala kontroverze, posebno s obzirom na to da su Sanader i njegovi saradnici optuženi za brojne druge korupcijske aktivnosti.
Visoki krivični sud Hrvatske odbio je žalbu državnog tužilaštva i potvrdio presudu Županijskog suda u Zagrebu kojom je Sanader oslobođen optužbi. U obrazloženju suda navedeno je da se radilo o vremenu kada je zemlja bila u ratnoj opasnosti, a Sanader je kao zamenik ministra spoljnih poslova bio optužen za zloupotrebu položaja prilikom uzimanja kredita za kupovinu zgrada za hrvatska diplomatska predstavništva.
Sanader je od početka negirao krivicu, tvrdeći da nije primio nikakvu proviziju. Međutim, sudovi su u nekoliko navrata utvrdili njegovu odgovornost i izrekli presude koje su kasnije bile ukinute zbog proceduralnih grešaka. Ova situacija dodatno jača sumnje u pravosudni sistem i njegovu sposobnost da se bori protiv korupcije na visokom nivou.
U svetlu ovih događaja, uhapšenje Milićevića može se smatrati delom šireg trenda borbe protiv korupcije u Hrvatskoj. Istražne vlasti nastavljaju da istražuju različite slučajeve, a očekuje se da će se, s obzirom na ozbiljnost situacije, pojaviti i nove informacije o drugim mogućim zloupotrebama javnih sredstava.
Dok se čeka dalji razvoj situacije, građani Hrvatske postavljaju pitanja o tome kako se korupcija može sprečiti i kako se može osigurati transparentnost u javnim nabavkama. Milićevićevo hapšenje je samo jedan u nizu korupcionaških skandala koji su obeležili poslednje godine u Hrvatskoj, a očekuje se da će ova tema ostati aktuelna i ubuduće.
