Poreska uprava Hrvatske je objavila da je broj računa izdatih u trgovini na malo u petak do 16 časova bio za 43 odsto manji nego prošlog petka, dok je ukupni iznos računa smanjen za 50 odsto. Ovaj nagli pad u trgovinskoj aktivnosti rezultat je jednodnevnog bojkota koji su organizovali potrošači u Hrvatskoj, a koji je izazvan visokim cenama namirnica i osnovnih životnih potrepština.
Bojkot, koji je održan u petak, pokrenula je potrošačka platforma „Halo, inspektore“, uz podršku Evropskog centra izvrsnosti potrošača (ECIP). Na društvenim mrežama su se pojavile brojne fotografije praznih prodavnica i trgovačkih lanaca širom zemlje, što je dodatno ukazalo na ozbiljnost situacije. Potrošači su se okupili kako bi izrazili nezadovoljstvo, a podršku bojkotu dali su i sindikati, neka politička udruženja, kao i pojedini ministri, uključujući ministra privrede.
Međutim, opozicija je kritikovala tu podršku, smatrajući da se radi o licemerju, s obzirom na to da su neki od tih ministara deo vlade koja je odgovorna za trenutnu situaciju sa cenama. Premijer Andrej Plenković, koji je na sednici vlade komentarisao bojkot, istakao je da je to „važna i artikulisana poruka građana koja će biti uzeta u obzir“. Plenković je naglasio da je vlada do sada preduzela niz mera kako bi zaštitila standard građana od visokih cena, te je najavio ažuriranu listu proizvoda čije će cene biti ograničene.
Prema izveštajima, potrošačke cene u Hrvatskoj su u decembru 2023. godine porasle za 4,5 odsto u odnosu na isti mesec prethodne godine, što predstavlja najsnažniji rast cena od maja prošle godine. Ova situacija dodatno je pogoršana globalnim ekonomskim prilikama, koje su dovele do povećanja cena osnovnih namirnica i energenata.
Vlada je u prethodnim mesecima pokušavala da ublaži pritisak na potrošače, ali očigledno je da mere nisu uspele da zadrže cene pod kontrolom. Uzimajući u obzir ozbiljnost situacije, Plenković je istakao da će se nastaviti sa radom na novim merama koje bi mogle uključivati subvencije ili druge oblike pomoći potrošačima.
Bojkot trgovina i pumpi ukazuje na rastući nezadovoljstvo među građanima, koji se osećaju pogođenima visokim troškovima života. Mnogi od njih smatraju da su cene postale neodržive, posebno za osnovne životne potrepštine. Ova situacija može imati dugoročne posledice po ekonomiju Hrvatske, jer smanjenje potrošnje može dovesti do smanjenja ekonomskog rasta i povećanja nezaposlenosti.
U međuvremenu, trgovci su izrazili zabrinutost zbog bojkota, ističući da bi dugotrajni efekti mogli biti štetni za njihove poslovne operacije. Mnogi od njih su se već suočili sa padom prodaje usled visokih cena, a bojkot bi mogao dodatno pogoršati njihovu situaciju. Iz trgovačkih lanaca apelovali su na vladu da pronađe rešenja koja će zadovoljiti i potrošače i trgovce, kako bi se izbegli dalji problemi.
Kako se situacija razvija, očekuje se da će potrošači nastaviti da se organizuju i izražavaju svoje nezadovoljstvo. Bojkot trgovina mogao bi postati i simbol šireg pokreta protiv visokih cena, a moguće je da će se i drugi sektori pridružiti ovakvim akcijama. U svakom slučaju, ovo je trenutak kada će se morati preispitati ekonomske politike i pristupi koji su doveli do trenutnog stanja.
U narednim danima i nedeljama, pažnja će biti usmerena na reakciju vlade i trgovaca, kao i na to kako će se situacija razvijati u svetlu ovakvih događaja. Građani će tražiti konkretne odgovore i rešenja koja će im pomoći da se nose sa rastućim troškovima života.
