Godišnja stopa inflacije u Bugarskoj u julu je pala na 2,4%, sa prethodnih 2,5%, prema podacima bugarskog Nacionalnog instituta za statistiku (NSI). Cene stanovanja i komunalija su porasle za 2,5% u odnosu na prethodnu godinu, što je usporavanje u odnosu na prethodni mesec kada su porasle za 3,9%. Cene odeće i obuće su pale za 1,5% međugodišnje.
S druge strane, cene u restoranima i hotelima su porasle za 8,5% u odnosu na prethodnu godinu, usluge u rekreaciji i kulturi za 2,4%, prevoz za 5,3%, a alkoholna pića i duvan za 5,5%. Cene hrane i bezalkoholnih pića su porasle za 1,5% u odnosu na prošlu godinu, istim tempom kao i u junu.
Na mesečnom nivou, inflacija je porasla za 0,5% u odnosu na jun. Nacionalni institut za statistiku je takođe objavio da je bugarska privreda u drugom kvartalu 2024. porasla za 2% u odnosu na prethodnu godinu, dok je stopa nezaposlenosti za isti period iznosila 4,3%.
Analitičari su istakli da je Bugarska zabeležila relativno stabilnu inflaciju i rast privrede, uprkos pandemiji i ekonomskim izazovima. Ekonomisti savetuju vladi da nastavi sa merama stimulišuće politike kako bi se podržao rast i smanjila nezaposlenost u zemlji.
Bugarska se suočava sa nekoliko ekonomskih i socijalnih izazova, uključujući nedostatak kvalifikovane radne snage, nejednaku raspodelu dohotka, visoku stopu nezaposlenosti među mladima i starijim radnicima. Vlada je najavila niz reformi i programa podrške kako bi se rešili ovi problemi i osiguralo održivo ekonomsko napredovanje zemlje.
Investitori i poslovne asocijacije su pozdravili stabilan inflacioni trend i rast privrede u Bugarskoj, ističući da zemlja ima veliki potencijal za dalji razvoj i investicije. Bugarska je postala privlačna destinacija za strane investitore zahvaljujući povoljnom poslovnom okruženju, niskim porezima i visokim obrazovnim standardima.
Međutim, ekonomski stručnjaci upozoravaju da Bugarska treba da se fokusira na unapređenje infrastrukture, jačanje institucija i reformu obrazovanja kako bi osigurala dugoročni ekonomski rast i konkurentnost na međunarodnom tržištu.
Bugarska se suočava sa izazovima tranzicije ka zelenoj i digitalnoj ekonomiji, te je neophodno da vlada usvoji mere za smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte, podrži razvoj obnovljivih izvora energije i digitalizaciju javnih službi. Udruženja za zaštitu životne sredine su apelovala na vladu da preduzme hitne korake kako bi se zaštitila priroda i očuvalo životno okruženje za buduće generacije.
Bugarska se takođe suočava sa demografskim izazovima, poput starenja stanovništva i negativnog nataliteta, što može imati dugoročne posledice po ekonomiju i društvo. Vlada je najavila niz mera podrške porodicama i mladim parovima kako bi se podstakla natalitet i osiguralo održivo demografsko stanje u zemlji.
Uprkos izazovima, Bugarska ima veliki potencijal za dalji ekonomski razvoj i prosperitet, uz podršku vlade, investitora i građana. Strateško planiranje, efikasna implementacija reformi i saradnja sa međunarodnim partnerima mogu doprineti jačanju ekonomije, smanjenju nejednakosti i poboljšanju životnog standarda građana.
