U toku najvažnijeg hrišćanskog praznika, Srbi u Americi okupljaju se u svojim crkvama, čuvajući običaje prenete iz Srbije i trudeći se da nova pokolenja zavole i razumeju ono što su njihovi preci negovali vekovima. Bez obzira na to koliko daleko od domovine živeli, Srbi u Americi ostaju verni svojim običajima i duhovnim vrednostima. Vaskrs, kao praznik nade i vere, i u dijaspori budi najdublje emocije, okuplja porodice i čuva identitet.
U zajednicama rasutim po američkom kontinentu, tradicija ne bledi – naprotiv, ona se neguje s posebnom pažnjom. Srpske crkve postaju centri okupljanja i oslonac za generacije koje tek dolaze. O tome kako izgleda proslava Vaskrsa među Srbima u Americi, razgovarali smo sa sveštenikom Đokanom Majstorovićem iz Patersona, Tamarom Vesnom iz Čikaga, kao i sa supružnicima Verom i Manojlom Bjeličić iz Klivlenda i Majom Topalović iz San Dijega.
Sveštenik Đokan Majstorović, koji živi i služi u crkvi u Americi skoro tri decenije, ističe da je Vaskrs poseban trenutak za sve u zajednici. Srbi u Americi najčešće praznuju Vaskrs dolaskom na Svetu Liturgiju, nakon koje se u crkvenim salama organizuje svečani praznični ručak. Deca izvode program sa pesmama i igrama, a zatim sledi narodno veselje. Cela zajednica se okuplja kao jedna porodica.
Vera i Manojle Bjeličić kažu da se nakon liturgije ostaje u sali i slavi zajedno. Vaskrs je dan kada svi pomažemo, veselimo se i delimo radost sa drugima. Maja Topalović dodaje da se u njenoj zajednici liturgije i službe održavaju tokom cele nedelje, a vrhunac je svečani ručak na sam Vaskrs. Tamara Vesna napominje da se srpska zajednica u Čikagu okuplja na vaskršnjoj liturgiji i banketima, gde uz ručak, kucanje jajima, druženje, muziku i igru obeležavaju ovaj značajan dan.
Što se tiče razlika u običajima u poređenju sa domovinom, svi sagovornici se slažu da se tradicija i dalje neguje. Farbanje jaja se praktikuje i u domovima i u crkvi, a deca sa veroučiteljima i sveštenstvom farbaju jaja na Veliku subotu. Ta jaja se dele posle službe, a vernici se pozdravljaju sa „Hristos vaskrse.“
Vera i Manojle Bjeličić ističu kako se trude da prenesu sve ono što su i njihovi preci učili. Maja Topalović napominje da se običaji i tradicija u suštini nisu promenili, ali da Srbi u Americi često proslavljaju Vaskrs sa prijateljima u zajednici, dok bi u Srbiji praznik proveli kod kuće.
U razgovoru o životu zajednice, sveštenik Đokan objašnjava da srpska zajednica funkcioniše kao velika porodica. Ljudi su ovde ostavili rodbinu, ali su stekli nove prijatelje koji su im postali poput najbližih. U Klivlendu, Vera Bjeličić ističe da je crkva stub zajednice. Kada dođe Vaskrs, svi se trude da budu prisutni, pomognu i učestvuju.
Deca rođena u Americi rado prihvataju srpske običaje. Tamara Vesna naglašava da u Čikagu postoji mnogo opcija da se očuva identitet, a roditeljski odnos prema veri i kulturi je ključan za očuvanje tradicije. Otac Đokan dodaje da deca uživaju u srpskim praznicima, rado dolaze na veronauku i učestvuju u crkvenim programima.
Na kraju, sagovornici dele poruke sa onima koji dočekuju Vaskrs daleko od zavičaja. Vera i Manojle poručuju da budemo složni, negujemo ono što jesmo i ne zaboravimo korene. Maja Topalović želi svima srećne praznike, dok Tamara Vesna dodaje da ljudima u otadžbini želi slogu i mir, kao i puno zdravlja i radosti tokom praznika.
Izjave naših sagovornika potvrđuju da srpske porodice, bez obzira na generacije koje su odrasle van Srbije, uspešno prenose ljubav prema veri i običajima na svoju decu. Deca rođena u dijaspori sa ponosom i radošću učestvuju u svim verskim aktivnostima, što garantuje očuvanje tradicije za buduća pokolenja.
