Beograd je bio domaćin više američkih predsednika, a sada se postavlja pitanje da li će Donald Tramp, kao 47. predsednik Sjedinjenih Američkih Država, posetiti ovu prestonicu. Marko Đurić, šef srpske diplomatije, pozvao je Trampa i državnog sekretara Marka Rubija da dođu u Srbiju, podsećajući na Trampovu raniju želju da poseti Beograd. Đurić veruje da bi ta poseta imala istorijski značaj i da bi Tramp bio dočekan s posebnim poštovanjem.
U razgovoru za Euronews, diplomata Branko Branković ističe da ne postoji razlog zašto Tramp ne bi mogao posetiti Srbiju, posebno s obzirom na to da su to učinili i njegovi prethodnici. Branković naglašava da bi Trampova poseta omogućila bolje razumevanje problema s kojima se Srbija suočava, uključujući pitanje Kosova i Metohije. On smatra da bi Tramp mogao da doprinese razrešenju međunarodnih napetosti koje su proizašle iz bombardovanja Jugoslavije i priznavanja Kosova.
Istoričar Srđan Graovac, analizirao je istorijske veze između Srbije i SAD-a, ističući da su tokom Prvog svetskog rata odnosi bili veoma bliski. On smatra da trenutna globalna previranja predstavljaju priliku da Srbija „restartuje“ svoje odnose s Amerikom. Graovac naglašava da je važno iskoristiti trenutne promene u SAD-u kako bi se uspostavili bolji odnosi, jer je Tramp poznat po tome što ceni podršku javnosti, a Srbija je jedna od retkih zemalja u Evropi koja ga je otvoreno podržavala.
Pored toga, Graovac smatra da bi Tramp mogao uspostaviti ličniji odnos sa Srbijom, što bi omogućilo prevazilaženje logističkih prepreka koje trenutno postoje u bilateralnim odnosima. On takođe podseća da bi Trampova poseta mogla značiti promenu u percepciji Srbije na međunarodnoj sceni, posebno u kontekstu Kosova.
S obzirom na istorijske posete američkih predsednika Beogradu, kao što su Ričard Nikson, Džerald Ford i Džimi Karter, može se primetiti značaj koji je Srbija imala u očima SAD-a tokom Hladnog rata. Niksonova poseta 1970. godine bila je simbolična za relaksaciju odnosa između SAD-a i Sovjetskog Saveza. Ford je posetio Beograd 1975. godine, dok je Karter došao 1980. godine, a svaki od njih je imao svoje razloge za posetu, uključujući i jačanje bilateralnih odnosa i razumevanje regionalnih pitanja.
Branković smatra da bi Trampova poseta mogla doneti mnogo pozitivnog, ne samo za Srbiju, već i za širu međunarodnu zajednicu, jer bi omogućila direktno upoznavanje sa situacijom na terenu, posebno u vezi sa Kosovom. Takođe, on naglašava da bi Tramp mogao pomoći u implementaciji Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti, koja se odnosi na stanje u regionu.
U svetlu svih ovih izjava, očigledno je da postoji nada i očekivanje da bi Trampova poseta Srbiji mogla otvoriti nove mogućnosti za dijalog i saradnju. Srpska diplomacija i analitičari ukazuju na priliku da se uspostave bolji odnosi sa SAD-om, koji bi mogli doneti stabilnost i unaprediti regionalne odnose.
U kontekstu trenutnih međunarodnih previranja, Graovac zaključuje da je sada pravi trenutak za izgradnju odnosa sa Sjedinjenim Američkim Državama. Istoričar ističe da Srbija ne sme ponoviti greške iz prošlosti, te da treba iskoristiti priliku za jačanje savezništava na globalnom nivou.
Ova situacija se čini kao ključni trenutak za srpsku diplomatiju, koja se nada da će Trampova potencijalna poseta Beogradu doneti nove mogućnosti i otvoriti vrata za bolju saradnju i razumevanje između Srbije i Sjedinjenih Američkih Država.
