Nakon devetodnevne žalosti i sahrane pape Franje, Rimokatolička crkva se priprema za konklavu, proces izbora novog poglavara crkve, koji će se održati u Sikstinskoj kapeli u Vatikanu. Ovaj tajni postupak nije otvoren za javnost, a Kolegijum kardinala će se okupiti da izabere novog papu. Prema pravilima koja važe od 22. januara 2025. godine, u konklavi može učestvovati 138 elektora od ukupno 252 kardinala, pri čemu samo oni mlađi od 80 godina imaju pravo glasa. Četiri kruga glasanja se obavljaju svakodnevno sve dok jedan kardinal ne dobije dvotrećinsku većinu glasova, a celokupni proces obično traje između 15 i 20 dana.
Ne postoje fiksna pravila o tome koliko dugo može trajati konklava. Na primer, konklava koja je izabrala papu Pija XII 1939. godine trajala je samo jedan dan, dok je najduža zabeležena konklava započela 1268. godine i trajala devet godina. Papa Franjo je izabran nakon pet glasanja tokom dva dana, a Benedikt XVI nakon četiri glasanja u dva dana. S obzirom na to, mnogi se pitaju ko su mogući kandidati za novog papu.
Jedan od glavnih kandidata je kardinal Peter Erdo, nadbiskup Budimpešte i primas Mađarske. Erdo je dva puta biran za predsednika Saveta evropskih biskupskih konferencija, što sugeriše da uživa poštovanje među evropskim kardinalima koji čine najveći izborni blok. Upoznat je s mnogim afričkim kardinalima, jer je savet domaćin redovnih sastanaka sa afričkim biskupskim konferencijama.
Kardinal Rajnhard Marks, bivši predsednik Nemačke biskupske konferencije, takođe je potencijalni kandidat. Marks je snažno zagovarao dijalog u Nemačkoj crkvi kao odgovor na skandal o seksualnom zlostavljanju, što ga čini kontroverznom figurom među konzervativcima. Njegova uloga u sinodalnom putu u Nemačkoj izazvala je podeljena mišljenja unutar crkve.
Kardinal Mark Uel iz Kanade vodio je uticajnu biskupsku kancelariju Vatikana više od jedne decenije. Njegova dugogodišnja povezanost sa Vatikanskom kurijom i izbor biskupa širom sveta čine ga značajnim igračem u ovom procesu. Papa Franjo ga je zadržao na toj poziciji do 2023. godine.
Kardinal Pjetro Parolin iz Italije, koji je državni sekretar pape Franje, smatra se jednim od glavnih kandidata. Njegova diplomatija i znanje o latinoameričkoj crkvi doprinose njegovoj reputaciji. Parolin je bio uključen u kontroverzni dogovor Svete stolice sa Kinom o nominacijama za biskupe, što mu daje dodatnu težinu u očima kardinala.
Kardinal Robert Prevo, rođen u Čikagu, mogao bi postati prvi papa iz Amerike, s obzirom na svoje iskustvo u Peruu i trenutnu poziciju na čelu vatikanskog dikasterija za biskupe. On je bio blizak saradnik pape Franje i njegov izbor bi mogao označiti promenu u američkom uticaju unutar crkve.
Kardinal Robert Sara iz Gvineje, penzionisani šef liturgijske kancelarije, dugo se smatrao favoritom za papu iz Afrike. Njegova podrška konzervativnim vrednostima može ga učiniti privlačnim za one koji žele povratak tradicionalnijem papstvu.
Kardinal Kristof Šenborn iz Austrije, kao učenik pape Benedikta XVI, mogao bi privući pažnju konzervativnih kardinala, ali njegov stav prema razvedenim katolicima može ga staviti u konflikt s nekim tradicionalistima.
Na kraju, kardinal Luis Tagle sa Filipina, koji je blizak papi Franji, mogao bi postati simbol promene i svežine iz Azije. Njegova povezanost sa misionarskom evangelizacijom i lična priča o kineskim korenima čine ga jedinstvenim kandidatom.
Izbor novog pape predstavlja ključni trenutak za Rimokatoličku crkvu, koja se suočava s brojnim izazovima i promenama u svetu. Odluka kardinala može oblikovati budućnost crkve u godinama koje dolaze.
