Ruska invazija na Ukrajinu 2022. godine izazvala je šokove širom Evrope, što je uticalo na nove procene bezbedonosnih prioriteta i odbrambenih strategija u celini. Kao odgovor na eskalaciju tenzija, većina evropskih nacija povećava potrošnju za odbranu, dok EU pokušava da omogući zajednički poduhvat kako bi se rešila dilema o kontinentalnoj bezbednosti.

Od kraja Hladnog rata, evropske zemlje su smanjile izdatke za odbranu u korist društvenih i infrastrukturnih investicija. Međunarodni monetarni fond navodi da je ukupna potrošnja na odbranu razvijenih ekonomija prepolovljena od 1991. godine. Nakon aneksije Krima 2014. godine, potrošnja na odbranu u Evropi počinje postepeno da raste, ali do 2019. godine većina evropskih zemalja nije dostigla obavezno dva odsto BDP-a prema pravilima NATO-a.

Ruska invazija na Ukrajinu podstakla je evropske zemlje da razmišljaju o svojoj bezbednosti i povećaju svoje odbrambene sposobnosti. Povećana potrošnja na odbranu može delovati kao pokretač ekonomskog rasta, posebno u sektorima odbrambene proizvodnje i tehnologije. Investicije u odbranu mogu stimulisati inovacije i razvoj visokotehnoloških industrija, ali mogu takođe izazvati stres jer se budžetska potrošnja preusmerava na sferu odbrane.

S obzirom na rastuće pretnje u različitim regionima, ne samo u istočnoj Evropi, već i u drugim delovima sveta, dva odsto nivoa potrošnje BDP-a neće biti dovoljno za obezbeđenje odgovarajućih odbrambenih kapaciteta u budućnosti. Povećana potrošnja za odbranu zahteva preusmeravanje resursa sa drugih oblasti javne potrošnje, što može dovesti do kompromisa u finansiranju osnovnih socijalnih usluga i investicija od ključne važnosti za dugoročni ekonomski razvoj.

Evropske zemlje se pripremaju za moguće napade, a neke već usvajaju proaktivne mere u odnosu na odbranu. Nemačka, kao najveća ekonomija u Evropi, nije adekvatno povećala izdatke za odbranu. Odnosi SAD sa Azijom takođe mogu imati određene posledice po Evropu, čak i ukoliko Donald Tramp ne bude ponovo izabran za predsednika.

Odluka evropskih zemalja da povećaju potrošnju za odbranu kao odgovor na rusku invaziju na Ukrajinu donosi složene kompromise i razmatranja. Dok jačanje vojnih sposobnosti može poboljšati odvraćanje, stimulisati ekonomski rast i ispuniti međunarodne obaveze, istovremeno izaziva izazove u pogledu fiskalne održivosti, dinamike trke u naoružanju i diplomatskog angažmana.

S obzirom na promene u međunarodnoj ekonomiji koje donosi rat u Ukrajini, evropske nacije će morati pažljivo da balansiraju između potreba za odbranu i očuvanja ekonomskog razvoja i društvenog blagostanja. Neuspeh da se efikasno upravlja budžetskim pritiscima može ugroziti ekonomsku stabilnost i poverenje investitora. Promene u geopolitičkom pejzažu zahtevaju novi pristup odbrani i bezbednosti Evrope u budućnosti.