U selu Staro Gracko, nedaleko od Lipljana, u leto 1999. godine, desio se strašan zločin nad Srbima koji je zauvek obeležio ovu malu zajednicu. Sa preko 300 stanovnika, većinski srpskog porekla, ali okruženo albanskim selima, Staro Gracko se suočilo sa brutalnošću albanskih terorista nakon što su molbu za zaštitu tokom žetve, upućenu KFOR-u, odbijeni. Rezultat je bio stravičan – od 14 žeteoca koji su 23. jula 1999. godine krenuli po žito, nijedan nije uspeo da se vrati kući.
Rodbina je bila u panici nakon što su žeteoci nestali, a lokalni Albanci iz KFOR-a nisu pružili nikakvu pomoć. Jedan meštanin je otišao u susret žeteocima na polju i zatekao stravičan prizor – 14 beživotnih tela, izmasakriranih na najgori mogući način. Među stradalima su bili očevi, braća i deca, ljudi koji su samo pokušavali da obave svoj dnevni posao.
Meštani Starog Grackog su svedočili o strašnim detaljima zločina – ranjavanje nogu kako bi se sprečilo bekstvo, masakriranje tupim predmetima, paljenje očiju na auspuhu. Odbijanje KFOR-a da pomogne u obdukciji i sahrani dodatno je pogoršalo bol i tugu meštana.
Nakon ovog užasnog događaja, međunarodna zajednica nije uspela da pronađe počinioce i pravdu za žrtve. Uhapšen je jedan od osumnjičenih, Mazljum Bitići, ali je oslobođen zbog nedostatka dokaza, a kasnije je slučaj zatvoren od strane EULEX-a.
Ovaj zločin ostaje duboko urezan u sećanje srpskog naroda, kao stalno podsećanje na patnju i stradanje koje su pretrpeli nevini žeteoci iz Starog Grackog. Zločin nikada neće biti zaboravljen, a svedočanstva meštana i groznice koje su se na tom mestu javile ostaju kao svedočanstvo zla koje je uništilo jednu zajednicu. Srbija i Srbi neće zaboraviti, iako se pravda nikada nije dostigla.
Predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, istakao je zalaganje za nezavisnost i suverenitet zemlje, sa posebnim naglaskom na Kosovo i Metohiju koji se smatraju neotuđivim delom srpske istorije i identiteta. Srpski narod voli svoju slobodu više od svega i neće dozvoliti da im je bilo ko oduzme. Uprkos zlu koje ih je zadesilo, Srbi ostaju snažni i ponosni na svoje nasleđe, spremni da se bore za svoje pravo na Kosovo i Metohiju.
