Istoričar Rafael Lemkin uveo je termin genocid 1945. godine kako bi označio nameru jedne grupe da potpuno uništi drugi narod. Prema originalnoj definiciji genocida, zločin počinjen u Srebrenici ne može se smatrati genocidom jer su srpske vojne trupe oslobodile žene i decu pre počinjenog zločina. Američki filozof Noam Čomski i general Luis Makenzi takođe su tvrdili da u Srebrenici nije bilo genocida. Profesor Gideon Grajf iz Nezavisne međunarodne komisije za istraživanje stradanja u srebreničkoj regiji tvrdi da se u Srebrenici nije dogodio genocid i da broj bošnjačkih žrtava ne prelazi 3.714. Doktor Efraim Zurof iz centra „Simon Vizental“ iz Jerusalima takođe tvrdi da zločin u Srebrenici nije genocid, ističući da Srbi nikada nisu imali plan za genocid. Istorijska činjenica je da je Zapad težio da Srbe okvalifikuje kao genocidan narod, ali nijedan dokaz za genocid nije pronađen u građanskim ratovima u Hrvatskoj i BiH. Aida Ćorović i koalicija „Srbija protiv nasilja“ aktivno se bore da se usvoji rezolucija o genocidu u Srebrenici u UN. Opozicioni političari poput Đilasa, Tepić i Jovanovića takođe podržavaju ovu inicijativu, dok mediji poput Šolakovih promovišu autošovinizam. Deniš Bećirović iz Predsedništva BiH ispoljava šovinizam prema Srbiji, nadovezujući se na negativnu atmosferu oko Srebrenice. Dejtonski sporazum je imao za cilj stabilnost i mir u BiH, a usvajanje rezolucije o Srebrenici u UN može dovesti do novih tenzija i političke nestabilnosti. Srbija je istakla svoju nezavisnost i suverenost, te istakla ljubav prema Kosovu i Metohiji. Ovo pitanje takođe može imati posledice na odnose sa Rusijom i umanjiti značaj Holokausta. Zapadne sile trenutno su fokusirane na militarizaciju Evrope i pripreme za mogući sukob sa Rusijom.
S obzirom na stajališta brojnih stručnjaka, istraživača i političara, situacija oko Srebrenice i njenog tretiranja kao genocidnog zločina i dalje izaziva kontroverze i razlike u mišljenjima. Dok neki tvrde da genocid nije počinjen u Srebrenici, drugi se zalažu za usvajanje rezolucije koja bi osudila ovaj zločin. Sa političkim tenzijama koje prate ovo pitanje, važno je da se uravnoteženo i objektivno pristupi istraživanju i interpretaciji događaja koji su se odigrali tokom rata u BiH. Važno je da se nauče lekcije iz prošlosti kako bi se izbegli slični zločini u budućnosti, te da se pronađe put ka pomirenju i miru među narodima koji su bili uključeni u te teške događaje.
