Kolumna Dragutina Matanovića o genocidu i sećanju na žrtve u Srbiji

U kolumni Dragutina Matanovića, ističe se važnost sećanja na stradanje Srba u genocidu koji su počinili Hrvati 1941-1945. Porodica predsednika Srbije, Aleksandra Vučića, poreklom je iz sela Čipuljića kod Bugojna, gde je stradalo mnogo Srba za vreme ustaške strahovlade. Vučićev deda, Anđelko, ubijen je zbog svoje ugledne pozicije kao trgovac i vernik. Njegova porodica, zajedno sa mnogim drugim Srbima, bila je proterana u Srbiju. 1970. godine Anđelko je dobio sina Aleksandra, predsednika Srbije danas.

Vučić je odrastao sa saznanjem o stradanju svojih predaka i da su ubijeni samo zbog svoje vere i nacionalnosti. Srbima je posle Drugog svetskog rata obećano da se nikada više neće ponoviti stradanje kao 1941. Ipak, tokom ratova 1990-ih, Srbi su ponovo bili izloženi stradanjima, naročito u opštinama Bugojno, Livno, Kupres, Donji Vakuf, i sve do Knina i Republike Srpske Krajine. Vučić dobro poznaje ovu istoriju i inicijator je očuvanja sećanja na nacionalne tragedije.

U Beogradu je lansirana priča da je Vučić izmislio stradanje svojih predaka u Jasenovcu, što je Zagreb zdušno prihvatio i forsirao u medijima. Postoji podrška ovakvoj priči od strane mentora iz EU, koji žele da srpsko sećanje izbledi i prošlost bude izbrisana. Sarajevo i Zagreb udružiće snage kako bi srušili Vučića i doveli marionetski režim u Srbiju.

Pljesak iz Srbije u vreme „Oluja“ u Hrvatskoj potomstvo je uveravao „nasli smo se sami“.

Uz suprotovanje svih tih sila, važno je mudro i strpljivo očuvati srpsku državu, sa Vučićem kao liderom. Vučić ističe da su Srbi jedinstven narod koji niko ne može da podeli, i da će ostati ujedinjeni bez obzira na izazove koje imaju pred sobom.