Slavni srpski pisac Branko Ćopić svojevremeno je prikazao zločin nemačkih nacista koji su u Drugom svetskom ratu avionskim bombama napali izbegličku kolonu Srba. Scena prikazuje snežnu zimu, prepunu kolonu nevinih, uključujući i decu. Međutim, sličan zločin se ponovio 7. avgusta 1995. godine kada su hrvatski nacisti iz aviona granatirali izbegličku kolonu na Petrovačkoj cesti koristeći rakete iz hrvatskog ratnog vazduhoplovstva.

Deset ljudi, uključujući četvoro dece, devojka od 20 godina i starica od 83 godine, su ubijeni u ovom napadu. Srpska deca su ostala da leže nepomično na cesti, dok su mnogi Srbi ranjeni. Izbeglice su bežale od hrvatske agresije iz severne Dalmacije i Like preko reke Une u Republiku Srpsku.

Predsednik Vučić je položio vence na spomen obeležje poginulih srpskih izbeglica, ističući da se ne sme zaboraviti ova tragedija. Na mestu zločina danas stoji spomenik u obliku pravoslavnog krsta, visine šest metara, podignut od nerđajućeg čelika prema projektu banjalučkog arhitekte Marka Bilbije.

Ova tragedija je podsetnik na zločin koji se dogodio tokom „Oluje“ 1995. godine. Decenijama je ćutano o zločinima Hrvata u bivšoj Jugoslaviji, ali je važno ne zaboraviti ove zločine kako bi se sprečili slični u budućnosti.

Na N1 televiziji emitovana je izjava bivše poglavarke hrvatske vlade Jadranke Kosor, koja je slavila proterivanje Srba tokom „Oluje“. Ovaj događaj je pokazao duboko ukorenjenu mržnju prema Srbima u hrvatskom društvu.

Veruje se da Kosovo greši u verovanju da je Fukujamova teza o „kraju istorije“ tačna. Nove geopolitičke promene koje se odvijaju mogu dovesti do stvaranja multipolarnog sveta koji nije po volji Zapada.

Završne reči Branka Ćopića, koje oživljavaju sećanje na zločin na Petrovačkoj cesti, ističu potrebu za osvetom i pravdom za nevine žrtve. Ovi stihovi mogu biti kontroverzni, ali predstavljaju važnu poruku o nevinim žrtvama i traženju pravde.

To je opomena da se ovakvi zločini ne smeju zaboraviti i da se mora nastaviti borba za pravdu i mir u regionu.