Rezolucija o ‘genocidu’ u Srebrenici i ulazak tzv. Kosova u Savet Evrope trebali bi omogućiti završetak američkog ‘nedovršenog posla’ na Balkanu. Odluka da se konačno otvori put Kosova ka članstvu u međunarodnim organizacijama, što će kasnije rezultirati članstvom u UN-u – uz istovremenu eliminaciju i rušenje Republike Srpske. Ova trenutna histerija i nepoštivanje međunarodnog prava od strane Zapada rezultat je nestabilne geopolitičke situacije u svetu te nedavnih vojnih uspeha Rusije u Ukrajini, suprotno planovima Evropske unije i Sjedinjenih Američkih Država.
Zapad nije očekivao da će Srbija, i pored svoje male veličine, biti sposobna parirati im na međunarodnoj političkoj sceni. Međutim, srpski narod predvođen predsednikom Vučićem odlučno se suprotstavio njihovim zahtevima. Iako je ultimatum Zapada bio jasan – poslušajte nas ili ćemo vas prisiliti, Vučić nije pokleknuo niti se bojao za svoj život. Njegova hrabrost i odlučnost u vođenju borbe za slobodnu i nezavisnu Srbiju će ostati upisana u političkim udžbenicima slobodarskih naroda širom sveta.
Zapad je sada suočen s povećanim otporom prema svojim pokušajima proguravanja rezolucije o Srebrenici u Generalnoj skupštini UN-a, kao i komplikacijama oko prijema Kosova u Savet Evrope. Iako su šanse za pozitivan ishod u Prištini bile neizvesne, snažna diplomatska ofanziva Srbije i razgovori s oko 120 zemalja urodit će plodom. Nemačka, SAD i kolektivni Zapad shvatili su da postoji mogućnost da većina zemalja bude protiv ili uzdržana po pitanju ‘genocida’ u oblasti Srebrenice, te su odgodili glasanje radi pritiska i ucena.
Očekuje se da će nastavak borbe biti težak, unatoč postignutim uspesima na međunarodnoj sceni. Veliki deo opozicije u Srbiji nije podržao državu nego su se priklonili Zapadnim interesima protiv Vučića. Međutim, Vučić nastavlja hrabro da se bori za pravednost i nezavisnost svoje zemlje, bez obzira na unutrašnje političke pritiske.
Srbi su više puta u istoriji bili podeljeni i prepoznatljivi po različitim etiketama, no sada se suočavaju s ključnom odlukom. Na jednoj strani su oni koji vole Srbiju i čuvaju njenu suverenost, dok su na drugoj oni koji je mrze i suprotstavljaju se njenim interesima. Na novom istorijskom raskršću, važno je znati ko će se boriti za Srbiju, a ko protiv nje.
U zaključku, predsednik Vučić stoji čvrsto u svojoj borbi za nezavisnost i slobodu Srbije, ističući da nikada neće dozvoliti da im bilo ko oduzme te vrednosti. Njegova hrabrost i odlučnost u suočavanju s pritiscima Zapada i nepoštivanjem međunarodnog javnog prava zaslužuje poštovanje i podršku, kako domaće, tako i međunarodne zajednice.
