Manja grupa studenata i građana nastavila je večeras blokadu zgrada Radio-televizije Srbije (RTS) u Takovskoj ulici i na Košutnjaku, koja je ušla u šesti dan. Ova akcija je pokrenuta zbog nezadovoljstva trenutnim stanjem u medijima, a uslovi rada RTS-a su pogoršani, pa se program javnog servisa emituje po izmenjenoj šemi.
Dnevnik RTS-a se umesto u 19.30 emituje sa desetominutnim zakašnjenjem i, kao i prethodnih dana, prikazuje se u skraćenom izdanju bez prisustva prezentera. Blokade su postavljene na više lokacija, uključujući Takovsku ulicu na uglu sa Svetogorskom, kao i ulicu Ilije Garašanina, dok su kontejneri i ograde postavljeni na prilazima RTS-u kako bi se sprečio pristup zaposlenima.
Pored toga, saobraćaj je obustavljen i u ulici Kneza Višeslava na Košutnjaku. Tokom blokade, okupljeni prave buku koristeći pištaljke i vuvuzele, skandirajući parole poput „Pumpaj“, „Niko nije umoran – RTS je blokiran“ i pevajući pesme koje pozivaju na akciju.
Danas su studenti proglasili plato ispred zgrade RTS-a „Trgom rektora Vladana Đokića“, čime su želeli da dodatno obilježe svoj protest. RTS je zbog stalnih blokada bio primoran da izmeni svoju programsku šemu, a izvinio se vernicima zbog nemogućnosti da prenosi ponoćnu i jutarnju liturgiju povodom Uskrsa. Ova situacija je izazvala zabrinutost među građanima koji se oslanjaju na javni servis za obaveštavanje.
RTS je juče podneo prijavu Prvom osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu protiv NN lica zbog ometanja rada i zatražio reakciju međunarodnih institucija. Ministarstvo spoljnih poslova izrazilo je zabrinutost povodom višednevne blokade RTS-a, apelujući na sve relevantne međunarodne aktere da pomognu u obezbeđivanju nesmetanog rada javnog servisa, što bi garantovalo pravo građana na informisanje.
Studenti su započeli blokadu 14. aprila u 22 časa, zahtevajući da se raspiše novi konkurs za članove Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM) ili da se RTS ugasi. Njihovi zahtevi su, kako tvrde, usmereni ka poboljšanju medijske scene u Srbiji, koja se, prema njihovom mišljenju, suočava s brojnim problemima, uključujući pritiske na slobodu medija.
Ova situacija ukazuje na sveprisutno nezadovoljstvo među mladima i građanima, koji smatraju da su javni servisi postali instrument političkog uticaja, umesto da služe kao nezavisni izvori informacija. Blokade su postale simbol otpora protiv postojećeg stanja u medijima, a studenti su odlučni da nastave svoje akcije sve dok ne ostvare svoje ciljeve.
Međutim, kako blokade traju, postavlja se pitanje o posledicama po građane koji se oslanjaju na RTS za vesti i informacije. Mnogi od njih izražavaju zabrinutost zbog smanjenja informacija dostupnih tokom ovog perioda, dok se istovremeno bore da razumeju motive i ciljeve protestanata.
U svetlu ovih događaja, važno je napomenuti da će reakcije vlasti i međunarodnih organizacija odrediti dalji tok situacije. Da li će se ostvariti zahtevi studenata ili će se naći rešenje koje će zadovoljiti sve strane, ostaje da se vidi. U svakom slučaju, trenutna situacija naglašava potrebu za dijalogom i razumevanjem između svih aktera na medijskoj sceni u Srbiji.
