Zemlje Evropske unije su uvele vanredne mere zbog ponovnog širenja virusa slinavke i šapa, zarazne bolesti koja preti domaćim životinjama. Ova bolest, koja je nekada smatrana iskorenjenom, ponovo se pojavila u regionu, a nadležni u Srbiji pojačavaju kontrole i preduzimaju mere zaštite kako bi sprečili njen ulazak u zemlju.
Živko Matijević, direktor Uprave za veterinu Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, istakao je da se virus slinavke i šapa prenosi izuzetno lako, a posebno pogađa papkare poput svinja, ovaca, koza i goveda. „Smatrali smo da je to bolest prošlosti, ali pojava slučajeva u Nemačkoj, Mađarskoj i posebno Slovačkoj nas je ozbiljno alarmirala,“ rekao je Matijević za „Juronjuz Srbija“.
On je ukazao na to da se virus može prenositi na razne načine, uključujući vazduh, hranu, kontakt i čak i vetar. „Virus se prenosi i preko ljudi, koji ne mogu oboleti, ali mogu postati vektori prenosa. U Slovačkoj je zaraza prenesena upravo ljudskim faktorom sa farme u Mađarskoj,“ dodao je Matijević.
U cilju prevencije, on je pozvao sve proizvođače i vlasnike životinja da ograniče kontakte među životinjama, kao i kontakte sa spoljnim osobama. „Samoodgovornost je najjače oružje protiv širenja zaraze,“ naglasio je.
Nadležni u Srbiji su oformili krizni štab po uzoru na onaj za afričku kugu svinja kako bi pravovremeno reagovali na situaciju. „Kroz regionalne centre prikupljamo informacije sa terena i šaljemo ih nacionalnom štabu. Spremni smo i za najgori scenario, ali se nadamo da do njega neće doći,“ rekao je Matijević.
Simptomi slinavke i šapa kod ljudi obično su blagi i samoograničavajući, uključujući peckave plikove na rukama, groznicu, bol u grlu, kao i plikove na stopalima i u ustima. Virus može dugo da preživi i u svežem, delimično kuvanom, sušenom i dimljenom mesu, kao i u neadekvatno pasterizovanim mlečnim proizvodima.
Kako bi se sprečilo širenje virusa, u Srbiji se već uvode dezobarijere i pojačane kontrole. U slučaju pojave zaraze, životinje bi bile eutanazirane i zbrinute u kafilerijama ili zakopane, slično kao što je to već urađeno u Mađarskoj i Slovačkoj. Matijević je istakao da trenutni vremenski uslovi, kao što su toplo vreme, visoka vlažnost i promenljivi vetrovi, idu u korist virusu, ali je veterinarska struka u Srbiji visoko mobilisana.
„Svi smo svesni i odgovorni kako kod stručnjaka, tako i kod proizvođača. Svaki slučaj sumnje se pažljivo proverava i dosad su sve bile lažne uzbune, što nam daje nadu,“ rekao je Matijević.
Govoreći o bezbednosti hrane, Matijević je naglasio da građani mogu biti sigurni u kvalitet proizvoda kupljenih u registrovanim objektima. „Veterinarska inspekcija redovno kontroliše životne namirnice, uključujući i med. Ako neko sumnja da je proizvod falsifikat, može se obratiti inspekciji, a uzorci se šalju u referentnu laboratoriju koja daje tačne rezultate,“ objasnio je.
Sve ove mere su deo napora da se zaštite domaće životinje i spreči širenje virusa, čime se obezbeđuje ne samo zdravlje životinja, već i sigurnost hrane za građane. Sa kontinuiranim praćenjem situacije i pravovremenim reakcijama, nadležni se nadaju da će sprečiti eventualne izbijanje bolesti i očuvati zdravlje domaćih životinja u Srbiji.
