Kompozicija „Za Elizu“ Ludviga van Betovena i dalje intrigira ljude širom sveta. Melodija je napisana pre tačno 214 godina, a i dan danas postavlja pitanje – ko je bila Eliza? Postoje različite teorije o identitetu Elize, ali nijedna nije definitivno potvrđena.

Jedna od teorija je da je Eliza bila Elizabet Rekel, nemački sopran i sestra Betovenovog prijatelja. Druga teorija sugeriše da je nemački muzikolog Ludvig Nol pogrešno protumačio naslov i da je umesto „Za Elizu“, trebalo da bude „Za Terezu“.

Samu kompoziciju objavljena je tek 1865. godine, 38 godina posle Betovenove smrti. Nol je pronašao delo kod austrijske gospođe Babet Bredl, kojoj ih je poklonila Tereza fon Drošdik, koja je bila Betovenova učenica i prijateljica. Tereza se nakon poznanstva sa Betovenom udala za austrijskog plemića.

Postoji i teorija kanadske muzikološkinje Rite Steblin, prema kojoj je Eliza zapravo Eliza Barensfeld, štićenica Betovenovog saradnika Johana Nepomuka Melcela. Eliza je bila vunderkind u operskom pevanju i bila je veoma mlada kada se upoznala sa Betovenom.

Nezvanično je poznato da je Betoven zaprosio Terezu Malfati, koja ga je odbila i udala se za drugog muškarca. Takođe, postoji i teorija da je Betoven napisao „Za Elizu“ kao lak komad za vežbanje, po zahtevu same Elize.

Ovaj muzički misterij i dalje intrigira ljude širom sveta, a identitet Elize i dalje ostaje nedorečen. Beethovenovo remek delo i dalje fascinira ljude i ostaje jedna od najpopularnijih kompozicija klasične muzike svih vremena.