U noći između subote i nedelje, zapadna Srbija je doživela iznenadan sneg, koji je značajno snizio temperature, sa prolećnih 18 stepeni na nekoliko stepeni iznad nule. Ovaj nagli temperaturni pad izazvao je zabrinutost među voćarima, koji sa pažnjom prate vremenske prognoze i strahuju za ovogodišnji rod.
Prema rečima Darka Jevremovića iz Instituta za voćarstvo u Čačku, situacija na terenu je izuzetno nepovoljna. Voćari se suočavaju sa opasnošću kasnog prolećnog mraza, što je posebno zabrinjavajuće s obzirom na to da se dešava početkom aprila. U Čačku je zabeležena temperatura od -1,5 stepeni, dok su okolna sela beležila čak -3 stepena, što može izazvati ozbiljna oštećenja cvetova.
Posebno su pogođeni koštičavi plodovi, koji su trenutno u fazi cvetanja i precvetavanja. Jabučasto voće još uvek nije procvetalo u većini vrsta, te se štete kod njih ne mogu odmah proceniti. Međutim, kod kajsija situacija je alarmantna, a Jevremović navodi da su se voćari sa njima „već pozdravili“. Takođe, sumnje postoje i oko stanja šljive, koja je veoma zastupljena u zapadnoj Srbiji.
Stanje šljive nije ohrabrujuće, jer se očekuje još jedan mraz narednog jutra, što će dodatno otežati situaciju. Preliminarni podaci ukazuju na moguće štete, ali se prave posledice neće znati sve do prolećnog otopljavanja. Sneg koji je pao nije uspeo da zaštiti cvetove, budući da bi veće količine snega delovale kao izolator. Suvo i vetrovito vreme prethodnog dana dodatno je pogoršalo situaciju.
Kada je reč o malini, koja je trenutno u fazi rasta rodnih izdanaka, očekuju se manji problemi. Međutim, na lokalitetima sa većim količinama snega može doći do lomljenja grančica, ali su one još uvek kratke i otporne.
Statistika je nažalost na strani voćara, jer je za kajsiju ovo šesta godina zaredom kada strada od mraza ili grada. Kod ostalog voća, ovo je druga godina zaredom s niskim aprilskim temperaturama koje uzrokuju izostanak roda. Voćari često komentarišu kako im je cilj da prođe 8. april, kada je voće u punom cvetanju ili su plodovi već zametnuti, čime postaju najosetljiviji na hladnoću. Mraz u martu ne čini toliko štete, jer većina voća tada još nije procvetala.
Tokom ove sedmice, sa očekivanim prolepšavanjem vremena, stručnjaci će izaći na teren da procene pravu štetu. Nastavak vegetacije pokazat će u kojoj meri je ovogodišnji rod ugrožen. Zaključak je jasan – prognoza nije dobra, a šteta po voćarstvo u zapadnoj Srbiji je već sada sigurna. Ostaje da se proceni njen tačan obim.
Voćarstvo u zapadnoj Srbiji suočava se sa ozbiljnim izazovima, a voćari se nadaju da će uslovi u narednim danima biti povoljniji. Međutim, kako stvari stoje, opasnost od mraza i nepovoljnih vremenskih uslova može značajno uticati na ovogodišnju proizvodnju. Stručnjaci i voćari će pažljivo pratiti razvoj situacije, nadajući se da će se prognoze poboljšati, a štete umanjiti.
