Naučnici na Havajima su otkrili novu i veoma retku vrstu gusenica mesoždera, koje su nazvane „sakupljači kostiju“. Ove gusenice, nakon izleganja, provode gotovo ceo svoj život u mreži pauka, hraneći se svim ranjenim ili nedavno preminulim insektima koje njihov domaćin uhvati. Ove gusenice se ističu po tome što ne samo da jedu meso, već su i kanibali, što znači da će rado pojesti i druge manje gusenice ako naiđu na njih.
Prema rečima Danijela Rubinova, profesora entomologije na Univerzitetu Havaj Manoa, zbog ovih karakteristika nikada nije zabeleženo više od jedne gusenice po mreži. Ove mesožderke čine manje od 0,13% vrsta moljaca i leptira širom sveta, a „sakupljači kostiju“ su još ređi. Naučnici trenutno rade na formalnom opisu nove vrste, koja će uključivati i latinsko ime.
Gusenice pripadaju rodu Hiposmocoma, poznatom kao „fensi gusenice“ u larvalnoj fazi. Ove gusenice prave kuće od peska, komadića biljnog materijala i lišajeva, kao što rakovi pustinjaci koriste školjke. Gusenica „sakupljača kostiju“ plete svilenu futrolu kojom se pokriva, a zatim pažljivo ukrašava delovima tela mrtvih insekata koje je pauk ostavio. Ove gusenice pažljivo biraju komade tela koje će dodati svojoj kolekciji, mere ih i ponekad ih žvaću kako bi ih prilagodile.
Život u paukovoj mreži nije jednostavan, posebno za malu gusenicu koja može postati plijen sama. Ipak, prema Rubinovu, život u ovoj „lavljoj jazbini“ ima svoje prednosti. Naime, ako neka buba pokuša da napadne gusenicu, pauk će je prvo uhvatiti. Do sada, istraživači nisu pronašli nijednu gusenicu koja je bila pojedena ili umotana u mrežu, što govori o njihovoj prilagodljivosti.
Kada gusenice pojedu dovoljno insekata, spremne su za metamorfozu koja obično traje nekoliko meseci. Tokom ovog procesa postaju mali moljci veličine zrna pirinča, a zatim odlete kako bi se parili. Ženke moljca odlažu svoja gotovo nevidljiva jaja na mestima gde postoji verovatnoća za formiranje paukove mreže, kao što su trule trupce ili šupljine drveća.
Ove gusenice se nalaze u februaru, a Rubinov ističe da su jedina loza gusenica na Havajima koja je evoluirala da živi u paukovim mrežama. Genetska testiranja su pokazala da su se ove gusenice verovatno odvojile od sličnih vrsta pre više od pet miliona godina, a do sada su pronađene samo u malom području od 13 kvadratnih kilometara na zapadnoj strani ostrva Oahu. Naučnici su zabrinuti da su ove gusenice na ivici izumiranja, kao što su tek otkrivene.
Tokom poslednjih 20 godina, istraživači su skupili samo 62 ovih gusenica, što ih čini izuzetno jedinstvenim. Rubinov naglašava da postoje jedinstvene vrste, a zatim i „super-jedinstvene“, a ove gusenice spadaju u tu drugu kategoriju. Ovaj fascinantan otkriće otkriva kompleksnost i raznolikost života u ekosistemima, kao i važnost očuvanja retkih vrsta koje su ključne za biološku raznovrsnost.
