Bela kuća je najavila da će u subotu, 1. aprila 2025. godine, Sjedinjene Američke Države i Iran održati direktne razgovore, što je potvrdila portparolka Kerolajn Levit. Ova izjava dolazi u trenutku kada su odnosi između dve zemlje postali sve napetiji, a dijalog o nuklearnom programu Irana ponovo je na stolu.
Na konferenciji za novinare, Levit je naglasila da neće davati dodatna objašnjenja pre nego što predsednik izloži detalje razgovora. Ovo je prvi put da su SAD i Iran zakazali direktne pregovore otkako su Sjedinjene Države, pod vođstvom Donalda Trampa, 2018. godine istupile iz nuklearnog sporazuma koji je prethodno postigla administracija Baraka Obame.
S druge strane, iranska vlada je izjavila da će sastanak biti posrednički. Šef iranske diplomatije, Abas Aragči, rekao je na društvenoj mreži X (prethodno poznatoj kao Twitter) da će pregovori u Omanu biti „indirektni pregovori na visokom nivou“. On je istakao da je ovo prilika i test za Sjedinjene Američke Države, dodajući da je „lopta u dvorištu Amerike“.
Ovi razgovori predstavljaju značajan korak u pokušaju da se ponovo uspostavi dijalog između dve zemlje, koje su decenijama u konfliktu. S obzirom na to da je Iran često kritikovan zbog svog nuklearnog programa i regionalnog uticaja, ovi pregovori mogli bi otvoriti vrata za daljnje razgovore i potencijalne sporazume.
Prethodni razgovori između SAD-a i Irana su često bili obeleženi tenzijama, a povlačenje SAD-a iz nuklearnog sporazuma 2018. godine dovelo je do pogoršanja odnosa. Teheran je ubrzo nakon toga počeo da krši odredbe sporazuma, što je dodatno zakomplikovalo situaciju.
Očekuje se da će u razgovorima učestvovati visoki zvaničnici iz obe zemlje, ali detalji o tome ko će tačno biti prisutan još uvek nisu poznati. Takođe, stručnjaci i analitičari prate situaciju sa oprezom, s obzirom na to da bi svaki napredak u pregovorima mogao značajno uticati na bezbednost u regionu i globalnu politiku.
Očekivanje je da će pregovori obuhvatiti širok spektar tema, uključujući Iranski nuklearni program, regionalnu sigurnost, kao i američke sankcije koje su u velikoj meri uticale na iransku ekonomiju. Američki zvaničnici su ranije naglasili da je cilj razgovora postizanje trajnog rešenja koje bi omogućilo Iranu da se vrati u okvir međunarodnih normi i obaveza.
Mnogi analitičari veruju da bi uspeh ovih pregovora mogao otvoriti put za sveobuhvatniji dijalog o drugim pitanjima koja su godinama bila izvor sukoba između dve zemlje. U tom kontekstu, razgovori u Omanu mogu biti od presudne važnosti za buduće odnose između SAD-a i Irana.
Ipak, neki su skeptični u pogledu stvarne spremnosti obe strane da postignu dogovor. Iranska vlada je u više navrata naglašavala da neće odustati od svojih nuklearnih ambicija, dok SAD insistira na potpunom vraćanju Irana u okvire sporazuma i poštovanju međunarodnih normi.
U ovom trenutku, međunarodna zajednica prati razvoj situacije sa velikim interesovanjem. Pregovori su planirani u Omanu, što je zemlja koja je često služila kao posrednik u pregovorima između SAD-a i Irana.
Kao što se očekuje, rezultati ovih pregovora će imati dugoročne posledice ne samo za odnose između SAD-a i Irana, već i za stabilnost čitavog Bliskog istoka. S obzirom na to da su ovi razgovori zakazani u trenutku kada su tenzije u regionu na visokom nivou, uspeh ili neuspeh može značajno uticati na buduće geopolitičke tokove.
