Nemačka vlada donosi strože kontrole na kopnenim granicama kako bi se suočila s neregularnim migracijama i pretnjama poput islamističkog ekstremizma. Kontrole će početi 16. septembra i trajat će šest meseci. Vlada kancelara Olafa Šolca preuzima inicijativu od opozicije krajnje desnice i konzervativaca. Ministarka unutrašnjih poslova Nensi Fezer izjavila je da jačaju unutrašnju bezbednost i zadržavaju čvrst stav prema neregularnim migracijama.
Nedavni smrtonosni napadi nožem, za koje su osumnjičeni tražioci azila, izazvali su zabrinutost javnosti zbog sve većeg broja migranata. Islamska država preuzela je odgovornost za napad u gradu Solingenu u kojem su poginule tri osobe. Alternativa za Nemačku, stranka krajnje desnice, pobedila je na izborima u jednoj saveznoj državi. Ankete pokazuju da su migracije najveća briga birača u državi Brandenburg.
Zabrinutost zbog migracija počela je nakon što je Nemačka primila više od milion ljudi tokom migrantske krize 2015/2016. Situacija se dodatno pogoršala nakon što je odobren azil za oko milion Ukrajinaca koji su bežali od ruske invazije. Nemačka je prošle godine najavila strože kontrole na kopnenim granicama s Poljskom, Češkom, Švajcarskom i Austrijom te je vratila 30.000 migranata.
Nakon što je nemačka vlada najavila strože kontrole na kopnenim granicama, potez je izazvao mešane reakcije u javnosti. Dok neki podržavaju ovu inicijativu kao korak ka boljoj bezbednosti, drugi izražavaju zabrinutosti oko mogućeg kršenja ljudskih prava migranata.
Pitanje migracija je postalo jedno od najvažnijih tema u političkoj areni Nemačke. Sve veća podrška ekstremno desnim strankama koje se bave pitanjima migracija pokazuje da je ovo pitanje duboko podeljeno u nemačkom društvu.
Najnovije mere nametnute od strane vlade predstavljaju pokušaj da se nađe ravnoteža između bezbednosti građana i pružanja zaštite izbeglicama i tražiocima azila. Međutim, ovaj potez izaziva zabrinutost oko budućnosti politike migracija u Nemačkoj i šire.
Očekuje se da će nova pravila i kontrole značajno uticati na tok migracija i na situaciju na granicama. Takođe se postavlja pitanje da li će ove mere zaista pomoći u rešavanju problema ili će samo dodatno polarizovati nemačko društvo.
Nemačka vlada mora pažljivo balansirati između zaštite svojih građana i poštovanja osnovnih ljudskih prava migranata. Ujedno, mora se raditi na rešavanju uzroka migracija i traženju dugoročnih rešenja koja će koristiti svima.
Sve u svemu, pitanje migracija ostaje jedno od najkompleksnijih i najizazovnijih pitanja s kojima se suočava Nemačka i Evropa. Nove mere kontrole na granicama samo su deo šireg spektra problema koji zahtevaju sveobuhvatna i dugoročna rešenja.
