Portparol Kremlja, Dmitrij Peskov, izjavio je da Rusija ne planira napade ni na jednu državu, uključujući Finsku i Švedsku, koje su nedavno postale članice NATO-a. Ova izjava je data tokom intervjua za francuski časopis „Poan“, u kojem je Peskov odgovorio na pitanja o mogućim vojnim akcijama Rusije. On je naglasio da Rusija nema problema sa ovim zemljama, uprkos njihovom članstvu u NATO-u.
Peskov je istakao da se vojna infrastruktura NATO-a postepeno širi na teritoriji Finske, što je izazvalo zabrinutost u Moskvi. On je dodao da Rusija preduzima mere za povećanje svoje bezbednosti kao odgovor na ovu situaciju, ali je ponovio da nema nameru da napada bilo koju zemlju. Ova izjava dolazi u trenutku kada su napetosti između Rusije i NATO-a na visokom nivou, posebno nakon eskalacije sukoba u Ukrajini.
Peskov je takođe komentarisao situaciju u baltičkim zemljama i Finskoj, naglasivši da, srećom, te zemlje ne napadaju Ruse iz tenkova i aviona, kao što se događa u Donbasu od 2014. godine. Ova izjava implicira da Rusija vidi sebe kao žrtvu u sukobima koji se odvijaju u Ukrajini i da pokušava da prikaže svoju vojnu aktivnost kao odgovor na pretnje iz okruženja.
Finska i Švedska su se pridružile NATO-u u jeku rastućih tenzija između Zapada i Rusije, što je izazvano invazijom Moskve na Ukrajinu 2022. godine. Ove zemlje su tradicionalno održavale neutralnost, ali su se odlučile za članstvo u vojnom savezu kako bi osigurale svoju bezbednost. Rusija je na to reagovala oštro, upozoravajući na moguće vojne i političke posledice.
Uprkos Peskovljevoj izjavi o neagresiji, analitičari ukazuju na to da je situacija u regionu i dalje napeta. Mnoge zapadne države smatraju da je Rusija spremna da koristi vojnu silu kako bi ostvarila svoje ciljeve, a nedavne vojne vežbe i povećanje broja trupa na granicama sa NATO zemljama dodatno povećavaju sumnje u ruske namere.
Peskovova izjava može se posmatrati kao deo šire strategije Kremlja da umiri međunarodnu zajednicu i smanji pritisak koji dolazi sa Zapada. Rusija često koristi retoriku o neagresiji, ali istovremeno sprovodi vojne operacije koje su izazvale zabrinutost među susedima. Ova kontradikcija u ruskoj spoljnoj politici može otežati dijalog i stvoriti dodatne tenzije u regionu.
Pored vojne infrastrukture, Peskov je takođe ukazao na ekonomske aspekte ove situacije. NATO širenje može uticati na ekonomske odnose između Rusije i njenih suseda, što može dodatno pogoršati već napetu situaciju. Rusija se suočava sa ekonomskim sankcijama koje su uvedene kao odgovor na njene vojne akcije u Ukrajini, a svako dodatno pogoršanje odnosa sa NATO-om može imati ozbiljne posledice po njenu ekonomiju.
Osim toga, Peskov je naglasio da je važno da se razume kontekst u kojem se odvijaju vojni sukobi. On je podsetio na događaje u Donbasu, gde se sukobi vode već skoro deceniju, i istakao da se situacija mora posmatrati u širem okviru regionalnih bezbednosnih pitanja. Ova perspektiva može pomoći u razumevanju ruskih akcija i njihove percepcije pretnji.
U zaključku, Peskovljeve izjave ukazuju na kompleksnost situacije između Rusije i NATO-a, kao i na izazove sa kojima se susreće međunarodna zajednica u pokušaju da razume i reši tenzije u ovom delu sveta. U svetlu trenutnih događaja, važno je nastaviti dijalog i raditi na izgradnji poverenja između svih strana, kako bi se izbegle dalje eskalacije sukoba i obezbedila stabilnost u regionu.
