Džefri Hinton, dobitnik Nobelove nagrade za fiziku i jedan od pionira u oblasti veštačke inteligencije (AI), izneo je svoja mišljenja o potencijalu i rizicima koje donosi razvoj AI tehnologije. Hinton, poznat po svom radu na veštačkim neuralnim mrežama, smatra da bi AI mogao drastično da transformiše obrazovanje i medicinu, ali je istovremeno zabrinut zbog brzine kojom se ovaj proces odvija.
Prema izveštaju CBS News-a, Hinton je naglasio da postoji procenat od 10 do 20 posto rizika da bi AI mogao na kraju preuzeti kontrolu od ljudi. Ova izjava dolazi kao upozorenje da ljudi još uvek nisu u potpunosti svesni potencijalnih posledica koje bi mogle proizaći iz nekontrolisanog razvoja veštačke inteligencije. Njegov rad iz 1986. godine postavio je temelje na kojima se danas razvijaju savremeni jezički modeli, a on veruje da AI može doprineti rešavanju globalnih izazova kao što su klimatske promene.
U razgovoru za medije, Hinton je istakao da bi AI mogao poboljšati obrazovni sistem tako što bi omogućio personalizovano učenje i prilagođene obrazovne programe. On vidi mogućnost da se putem AI tehnologije obezbede individualni pristupi učenju, koji bi omogućili svakom studentu da napreduje vlastitim tempom. Ovo bi moglo biti posebno korisno u situacijama gde su resursi ograničeni, kao što su ruralna područja ili manje razvijene zemlje.
U oblasti medicine, Hinton veruje da AI može revolucionisati dijagnostiku i tretman pacijenata. Uz pomoć naprednih algoritama, lekari bi mogli brže i preciznije da dijagnostikuju bolesti, kao i da osmisle efikasnije planove lečenja. AI bi mogao pomoći i u predikciji epidemija, analizi genoma pacijenata i personalizaciji medicinskih tretmana na osnovu individualnih potreba pacijenata.
Međutim, Hinton takođe upozorava na opasnosti koje dolaze s razvojem AI. On smatra da su potrebne jasne etičke smernice i regulative kako bi se osigurala sigurnost i odgovornost u korišćenju ovih tehnologija. Hinton se zalaže za aktivno uključivanje različitih stručnjaka u proces donošenja odluka o razvoju i primeni AI, kako bi se minimizirali potencijalni rizici.
U svojoj karijeri, Hinton je nagrađivan brojnim priznanjem za svoj doprinos nauci, a Nobelova nagrada za fiziku 2023. godine bila je kruna njegovih napora u istraživanju veštačkih neuralnih mreža. Njegov rad je inspirisao mnoge istraživače i inovatore u oblasti veštačke inteligencije, a često se navodi kao ključna figura u razvoju tehnologija koje danas koristimo.
Osim toga, Hinton je izrazio zabrinutost i zbog društvenih posledica koje bi AI mogao doneti, kao što su gubitak radnih mesta i povećanje društvene nejednakosti. On veruje da bi razvoj AI mogao dovesti do toga da određene profesije postanu zastarele, što bi moglo izazvati velike promene na tržištu rada. Kako se tehnologija razvija, tako se i potreba za prilagođavanjem obrazovnog sistema i tržišta rada postaje sve važnija.
U zaključku, Hinton je pozvao na kolektivnu akciju kako bi se osiguralo da se AI razvija na način koji koristi čovečanstvu, a ne da mu preti. Njegov apel za pažljivo razmatranje etičkih i društvenih implikacija veštačke inteligencije dolazi u vreme kada se svet suočava s brojnim izazovima, a AI se pokazuje kao alat koji može pomoći u njihovom rešavanju. Hintonova vizija budućnosti je ona u kojoj AI postaje saveznik u unapređenju života, a ne prijetnja ljudskoj kontroli.
