Prošireni rektorski kolegijum Univerziteta u Beogradu je na današnjoj sednici donio važan zaključak koji se tiče finansiranja visokog obrazovanja. Ovaj zaključak se odnosi na ispunjenje četvrtog zahteva plenuma studenata, koji se fokusira na obezbeđivanje sredstava za pokriće troškova studenata po osnovu školarine. U tom smislu, rektorski kolegijum je istakao da bi država trebala preuzeti odgovornost za pokriće 50% troškova plaćene školarine, što bi se moglo realizovati izmenom zakona i drugih propisa.
Preporučeno je da se Ministarstvu prosvete uputi inoviran nacrt izmena i dopuna Zakona o visokom obrazovanju, koji je pripremljen u decembru 2024. godine. Ove izmene bi trebale omogućiti bolje finansijsko razumevanje i podršku studentima, što je od suštinske važnosti za dalji razvoj univerziteta i fakulteta.
Osim toga, rektorski kolegijum je naglasio potrebu za punom autonomijom univerziteta i fakulteta kojima je osnivač Republika Srbija. Ovo podrazumeva pravo univerziteta da samostalno utvrđuju visinu školarine, kao i da imaju potpunu kontrolu nad prikupljenim sredstvima. Ova autonomija je ključna za efikasno upravljanje institucijama i omogućava im da se prilagode potrebama studenata i tržišta rada.
Jedan od ključnih zaključaka se odnosi na obezbeđivanje punog pokrića stalnih troškova za sve fakultete, kao i troškova koji se odnose na prava zaposlenih. Ova obaveza bi trebalo da bude u skladu sa zakonom i posebnim kolektivnim ugovorom za visoko obrazovanje. Na taj način, fakulteti će biti u mogućnosti da zadrže kvalitet obrazovanja i obezbede adekvatne uslove za rad zaposlenih.
Rektorski kolegijum takođe ističe potrebu za pokrićem troškova materijala fakultetima, što bi trebalo da bude proporcionalno budžetskim prihodima koje fakulteti ostvaruju od Ministarstva prosvete. Ovaj pristup bi trebalo da omogući fakultetima da održavaju kvalitetan nastavni proces i obezbede potrebne resurse za studente.
Zanimljivo je napomenuti da se u zaključcima naglašava da ispunjenje zahteva studenata ne sme dovesti do smanjenja budžetskih ili sopstvenih prihoda bilo koje visokoškolske ustanove. Ovo je važno kako bi se osiguralo da sve institucije zadrže istu ili bolju finansijsku poziciju, što je ključno za očuvanje kvaliteta obrazovanja.
Pored svega navedenog, rektorski kolegijum je ukazao na potrebu za izjednačavanjem osnovice za obračun plata zaposlenih u visokom obrazovanju sa osnovicom za obračun plata zaposlenih u drugim nivoima obrazovanja. Ova mera bi trebala doprineti privlačenju i zadržavanju kvalitetnih kadrova u visokom obrazovanju, što je ključno za budućnost akademskih institucija.
U svetlu ovih zaključaka, može se očekivati da će se na narednim sednicama razmatrati konkretne strategije za implementaciju ovih preporuka. Očekuje se da će rešenja koja budu usvojena doprineti jačanju visokog obrazovanja u Srbiji i omogućiti studentima bolje uslove za studiranje.
Sve u svemu, ovi zaključci predstavljaju značajan korak ka unapređenju finansijskog okvira za visoko obrazovanje u Srbiji, a rektorski kolegijum se zalaže za dijalog sa državnim institucijama kako bi osigurao da se svi predloženi zahtevi adekvatno razmotre. U tom smislu, od ključne je važnosti da se stvore uslovi koji će omogućiti studentima kvalitetno obrazovanje i podršku tokom njihovog akademskog putovanja.
