Vatikan je 21. aprila 2025. godine objavio tužnu vest o smrti pape Franje, koji je preminuo usled srčane insuficijencije i moždanog udara. Njegova borba sa obostranom upalom pluća dovela je do hospitalizacije, a na kraju do njegovog odlaska. Papa Franjo je bio poznat po svom humanitarnom radu i zalaganju za marginalizovane grupe, uključujući migrante, beskućnike, zatvorenike i transrodne osobe.
Sahrana pape Franje održana je 26. aprila 2025. godine u rimskoj bazilici Santa Marija Mađore, gde je izvršena privatna ceremonija koja je trajala oko pola sata. Ovaj obred, koji je bio u skladu sa propisima Ordo Exsequiarum Romani Pontificis, predvodio je kardinal kamerlengo, uz prisustvo najbližih članova porodice i zvanica. Sahrana je završena u 13:30 časova, a zvona su pozdravila papin jednostavan drveni kovčeg.
Pre sahrane, kardinal Pjetro Parolin je najavio da će sutradan održati misu za papu Franju u bazilici Svetog Petra, čime je započet devetodnevni period žaljenja poznat kao “novendiali“. Ovaj period će uključivati brojne molitve i mise posvećene preminulom papi.
Ispred bazilike Svetog Petra, koja se nalazi oko šest kilometara od Vatikana, papino telo dočekalo je 40 pripadnika marginalizovanih grupa, simbolizujući njegovu posvećenost tim zajednicama tokom njegovog pontifikata. Sahrani su prisustvovali samo najbliži, a ceremoniju su obeležili mir i poštovanje prema papi Franji.
Papa Franjo je, prema sopstvenoj želji, sahranjen u grobnici u podu, u maloj niši između Kapele Paolina i Kapele Sforca, što predstavlja značajnu promenu, jer je to prvi put od 1903. godine da je poglavar Rimokatoličke crkve sahranjen van Vatikana. Poslednji papa koji je sahranjen van Vatikana bio je papa Leon XIII, koji je počivao u Lateranskoj bazilici.
Nakon sahrane, poštovaće se tradicionalnih devet dana žalosti, tokom kojih će vernici imati priliku da se mole i odaju počast preminulom papi. U Vatikanu će takođe biti organizovana konklava u kojoj će biti izabran novi poglavar Rimokatoličke crkve.
Na sahrani pape Franje, koja se održala na Trgu Svetog Petra, prisustvovalo je oko 250.000 vernika, dok se na putu od Vatikana do bazilike Santa Marija Mađore okupilo još oko 150.000 ljudi. Ova masovna okupljanja svedoče o dubokom uticaju koji je papa Franjo imao na vernike širom sveta.
Papa Franjo će se pamtiti kao lider koji je promovisao mir, pravdu i solidarnost, te se borio protiv nejednakosti i isključenosti. Njegova posvećenost ljudskim pravima i njegov otvoren stav prema različitim zajednicama čine ga jednim od najomiljenijih papâ u modernoj istoriji. Njegov odlazak ostavlja prazninu u srcima mnogih, ali i nasleđe koje će se pamtiti i poštovati.
U ovom trenutku tuga i žalosti, vernici i građani širom sveta odaju počast papi Franji, pozivajući se na njegovu poruku ljubavi i nade. Njegova vizija sveta u kojem svi imaju pravo na dostojanstvo i poštovanje nastaviće da inspiriše generacije koje dolaze. Papina reč, koja je često naglašavala važnost zajedništva i empatije, ostaje trajni podsticaj za sve one koji teže boljem svetu.
